4-Мавзу: Туризм фаолиятининг макроиқтисодий жихатлари Маъруза


Туризмда мултипликацион еффект



Download 371,5 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/4
Sana23.02.2022
Hajmi371,5 Kb.
#159512
1   2   3   4
Bog'liq
4- Мавзу Туризм фаолиятининг макроиқтисодий жихатлари

4.3. Туризмда мултипликацион еффект 
Сайёҳнинг барча еҳтиёжларини қондириш учун асосий хизматлар (transport, турар 
жой, турган жойида овқатланиш), махсус, саёҳат мақсади (туризм тури) нинг ўзига хос 
хусусиятларидан келиб чиқадиган еҳтиёжларни қондиришга қаратилган хизматларнинг 
кенг доираси шакллантирилади. Туристларнинг барча хилма-хилликдаги еҳтиёжларини 
қондириш иқтисодий муносабатларнинг такрор ишлаб чиқариш асоси сифатида катта 
аҳамиятга ега бўлган янги фаолият турларининг пайдо бўлишига асос бўлади. Туризмнинг 
иқтисодиётга таъсири мураккаб ва кўп қиррали, шунинг учун иқтисодий фанда уни 
тўғридан-тўғри ва билвосита деб ажратиш анъанаси мавжуд. 
Туризмнинг тўғридан-тўғри иқтисодий таъсири солиқлар, ялпи маҳсулотни 
шакллантириш орқали турли даражадаги бюджетларнинг даромад қисмида акс етади, 
шунингдек ушбу фаолият соҳасидаги иш ўринлари сонига таъсир қилади. Туризмнинг 
иқтисодиётга тўғридан-тўғри таъсири кўрсаткичлари жорий миллий счётларда қайд 
етилади. Туризмнинг даромадларини умумий молиявий оқимдан ажратиш учун 
Туристларнинг сунъий йўлдош ҳисоблари (ЦА) тизими БМТ Статистика комиссияси 
томонидан ишлаб чиқилган ва таклиф қилинган. Ушбу тизимнинг хусусияти туризм 
соҳасидаги умумий иқтисодий фаолият натижасини ўлчаш қобилиятидир. Ушбу 
ҳисобварақлардан фойдаланиш нафақат тўғридан-тўғри сайёҳлик истеъмолини ҳисобга 
олиш, балки бошқа барча ишлаб чиқариш фаолиятидан ҳам чиқиб кетишга имкон беради. 
Туризм биринчи иқтисодий фаолият бўлиб, унинг миллий иқтисодиётидаги ролини жаҳон 
сунъий йўлдошлари ёрдамида ўлчаш мумкин еди. 
Мултипликатор еффектини баҳолаш туризмнинг мамлакат иқтисодиёти учун 
аҳамиятини янада аниқроқ аниқлашга ва шунга мувофиқ туризмни давлат томонидан 
қўллаб-қувватлаш 
дастурларини 
ишлаб 
чиқишга, 
туризм 
инфратузилмасини 
такомиллаштиришга ва туристик ресурслардан оқилона фойдаланиш ва кўпайтиришга 
имкон беради. 
Туризмнинг мултипликацион таъсирини баҳолаш учун сизга қуйидагилар керак: 
инфратузилма (transport тизими, меҳмонхона саноати, туристларнинг барча 
еҳтиёжларини қондириш учун кўплаб туристик бизнес субъектлари) тўғрисида дастлабки 
маълумотлар; 
рекреация ривожланиш динамикасининг хусусиятлари ва унинг еҳтиёжлари тўғрисидаги 
ахборот (ҳозирги, прогноз), бунинг учун туризм ва рекреация фаолиятини кузатиб бориш 
зарур. 
Назарий жиҳатдан туризмнинг мултипликацион таъсири инкор етилмаса ҳам, 
амалда уни ҳисобга олиш жуда қийин. Шунга қарамай, туризм саноатининг иқтисодий 
самарасини тавсифловчи асосий кўрсаткичлар доираси жуда аниқ. 
Ҳар қандай миллий иқтисодиёт учун ҳисобланиши мумкин бўлган туристик 
мултипликаторларнинг етти тури мавжуд: 
1) мултипликаторни чиқариш; 
2) савдо мултипликатори; 
3) даромад мултипликатори
4) бандлик мултипликатори; 
5) иш ҳақининг кўпайтирувчиси; 
6) давлат даромадларининг мултипликатори
7) import мултипликатори. 
Туризмнинг мултипликацион самараси шундан иборатки, "харажатлар - 
даромадлар" занжирли реакцияси натижасида битта сайёҳдан олинган даромад у хизмат 


кўрсатадиган ва товарларни сотиб олишга турар жойида сарфлаган пул миқдоридан ошиб 
кетади. Швейцариялик олимларнинг фикрига кўра, туристик хизматларни ишлаб 
чиқаришдан олинадиган даромад мултипликатори мамлакатга ёки минтақага қараб 
сезиларли даражада фарқ қилади ва 1,2 дан 4,0 гача. Мултипликаторнинг қийматини 
баҳолашда нафақат усулни танлаш, балки мултипликатор турини аниқлаш ҳам муҳимдир. 
Ҳар бир тур ўзига хос функцияларни бажаради. 

Download 371,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish