5-мавзу. ҒАлла экинлари биокимёси



Download 449,34 Kb.
bet1/5
Sana04.04.2022
Hajmi449,34 Kb.
#528677
  1   2   3   4   5
Bog'liq
7-мавзу Галла

ҒАЛЛА ЭКИНЛАРИ БИОКИМЁСИ

ҒАЛЛА ЭКИНЛАРИ БИОКИМЁСИ

  • Ғалла экинлари аҳамияти
  • Донли экинларнинг кимёвий таркиби
  • Доннинг таркибидаги минерал моддалар
  • Донларнинг ҳар хил қисмларидаги кимёвий моддаларнинг тақсимланиши
  • Дон оқсилларининг таркиби ва биологик қиймати
  • Буғдойнинг клейковина сифати ва кимёвий таркиби

ҒАЛЛА ЭКИНЛАРИ АҲАМИЯТИ


ДОНЛИ ЭКИНЛАР
фураж дон
крахмал
нон-булочка ва макарон маҳсулотлари
крупа ишлаб чиқариш
солод ишлаб чиқариш
этил спирти ишлаб чиқариш
комбикормлар

ДОНЛИ ЭКИНЛАРНИНГ КИМЁВИЙ ТАРКИБИ




Доннинг номи

Оқ-сил-лар

Крах-мал

Липид-лар

Клет-чатка

Моно ва олигосахарид-лар

Пентозанлар ва бошқа углеводлар

Кул

1

Буғдой

15

65

2,0

2,8

4,3

8,2

2,2

2

Макка-жўхори

10

70

4,6

2,1

3,0

7,3

1,3

3

Жавдар

13

70

2,0

2,2

5,0

10,5

2,0

4

Сули

12

50

5,5

14,0

2,0

13,6

3,8

5

Арпа

12

55

2,0

6,0

4,0

12,2

3,5

6

Шоли

7

70

2,3

12,0

3,6

2,6

6,2

7

Жўхори

12

60

4,6

11,0

3,8

2,8

4,1

Донли экин донида ҳамма витаминлар синтезланиб, уларнинг миқдори, нави, етиштириш шароитига боғлиқ бўлади. 100 гр буғдой донида 0,5 гр витамин бўлиши мумкин. В1 ва В6 лардан, 0,3 мг В2 витамини, 5,0-9,4 мг РР витамини, 1,0-1,5 мг В3 витамини, 1 мг токоферол.

  • Донли экин донида ҳамма витаминлар синтезланиб, уларнинг миқдори, нави, етиштириш шароитига боғлиқ бўлади. 100 гр буғдой донида 0,5 гр витамин бўлиши мумкин. В1 ва В6 лардан, 0,3 мг В2 витамини, 5,0-9,4 мг РР витамини, 1,0-1,5 мг В3 витамини, 1 мг токоферол.
  • Буғдой кепаги таркибида РР витамин миқдори 25-30 мг%, шоли кепагида 40 мг% атрофида бўлади. Арпа уруғининг униши давомида ҳосил бўлган эркин гиббереллинлар муртакдан эндосперм ва алейрон қаватига кўчирилади.
  • Гиббереллинлар ҳужайра деворида гидролиз жараёнини махсус ферментларнинг фаоллашуви ёрдамида амалга оширадилар. Ундан ташқари гиббереллинлар амилазанинг алейрон қаватида янги ферментни ҳосил қилади, эндоспермнинг крахмални эрувчан қандларгача парчалайди. Улар муртакнинг энергетик ва қурилиш материаллари бўлиб хизмат қилади.

Кўпгина уруғлар таркибида хусусан маккажўхорида ИУК боғланган шаклда учрайди. Макка уруғининг пишиш даврида доннинг эндоспермида гликозидлар тўпланади. Уруғларнинг униб чиқиш даврида гликозидлар ИУК га айланади ва улар муртакка кўчирилиб гидролизга учрайди.

  • Кўпгина уруғлар таркибида хусусан маккажўхорида ИУК боғланган шаклда учрайди. Макка уруғининг пишиш даврида доннинг эндоспермида гликозидлар тўпланади. Уруғларнинг униб чиқиш даврида гликозидлар ИУК га айланади ва улар муртакка кўчирилиб гидролизга учрайди.
  • Макка дони эндоспермида эркин ИУК кам бўлиб, аммо унинг эфирлари кўпдир. Шундай қилиб ИУК поя қисмида тўпланади. Маккажўхори уруғларида бошқа ўсимликлар уруғларига нисбатан цитокининлар миқдори - зеатин ва унинг ҳосилалари топилган, ўсиш нуқталарида тўпланиши кузатилган, қуруқ уруғларда нисбатан кам миқдорда бўлиши аниқланган. Маккажўхорида эндоген цитокининлар муҳим роль ўйнаши ўсувчи жараёнларда кузатилган

ДОННИНГ ТАРКИБИДАГИ МИНЕРАЛ МОДДАЛАР

  • Донларнинг кули таркиби хилма-хил бўлиб, улар нав ва етиштириш шароитларига боғлиқ бўлади. Арпа донида 1,8-4,5%, сулида 2,2-5,9%, тариқда 2,3-5,0%, шолида 3,6-8,1% атрофида бўлади.
  • Доннинг ҳар хил қисмида элементар таркиби ўзига хос бўлади. Масалан, жавдар донининг ҳар хил қисмларида қуйидагича бўлади: тўлиқ дон 1,8%, мева қобиғида 3,5%, уруғ қобиғида 2,9%, алейрон қаватида 7,9%, муртакда 5,3%, эндоспермда 0,4%. Бундай ҳолатда буғдой, маккажўхори ва жавдар донларида фосфор ва калийнинг улуши 80% га етади, магний 13%, Са, S, Cl, Si ва бошқа элементларнинг умумий миқдори 7% га етади.
  • Донлар таркибидаги Р биоген молекулалар таркибига (фитин, фосфоглицеридлар, нуклеотидлар, нуклеин кислоталар) киради. Минерал фосфорнинг улуши 7-15% умумий Р ҳисобига тўғри келади. S-аминокислоталардан цистеин ва метионинлар таркибига учрайди.

Download 449,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish