5-мавзу. ҒАлла экинлари биокимёси


ДОН ОҚСИЛЛАРИНИНГ ТАРКИБИ ВА БИОЛОГИК ҚИЙМАТИ



Download 449,34 Kb.
bet4/5
Sana04.04.2022
Hajmi449,34 Kb.
#528677
1   2   3   4   5
Bog'liq
7-мавзу Галла

5.5. ДОН ОҚСИЛЛАРИНИНГ ТАРКИБИ ВА БИОЛОГИК ҚИЙМАТИ

  • Дон оқсилларини шартли равишда 4 та гуруҳга бўлиш мумкин: 1) альбуминлар, 2) глобулинлар, 3) проламинлар, 4) глютелинлар.
  • Буғдой донида альбуминлар миқдори 5-15%, умумий оқсил миқдоридан, маккажўхори донида 6-14%, арпада 8-15%, жавдарда 3-5%.
  • Буғдой донида глобулинлар миқдори 10-20%, маккажўхорида
  • 7-15%, сулида 15-25%, жавдарда 15-25% ни ташкил этади.

  • Проламинлар донли экинларнинг махсус оқсили ҳисобланиб, буғдой ва жавдар донида глиадинлар дейилади, арпада гордеинлар, сулида авенинлар, маккажўхорида зеинлардир.
  • Буғдой донида 20-40% глиадинлар бўлади, жавдарда 2 марта кам (10-20%).
  • Буғдой донидаги авенин миқдори 20-30% атрофида, зеин маккажўхорида 40-50%, арпадаги гордеин миқдори 35-40% га етади (умумий оқсил миқдорига нисбатан).
  • Глютелинлар буғдой, арпа ва сули донида 25-40%, шолида 60-70% ни ташкил қилади.

Оқсилларнинг аминокислота таркиби донларда ҳар хил бўлиб, зарурий аминокислоталар миқдори кам бўлади. Асосан лизин, триптофан ва треонинлар.

  • Оқсилларнинг аминокислота таркиби донларда ҳар хил бўлиб, зарурий аминокислоталар миқдори кам бўлади. Асосан лизин, триптофан ва треонинлар.
  • Аминокислоталардан ташқари донларда амидлар, нуклеин кислоталар, пептидлар ва бошқалар учрайди. Азотнинг оқсил бўлмаган бирикмалари миқдори 1% дан ошмайди (қуруқ масса ҳисобига). Донда ҳамма аминокислоталар синтезланади, шундан энг кўп қисми муртакка тўғри келади.
  • Буғдой донининг юқори биологик қиймати унинг донида ўртача 13 % оқсил бўлиб, ҳар гектар ердан ўртача 30 ц/га ҳосил олинса, ҳар гектаридан 390 кг/га хом протеин бўлишидир.

5.6. БУҒДОЙНИНГ КЛЕЙКОВИНА СИФАТИ ВАКИМЁВИЙ ТАРКИБИ

  • Буғдой унидан нон тайёрланади ва уни осон ўзлаштирилади. Буғдой дони оқсилга бой, унинг миқдори етиштириш шароитига қараб 11-24 % гача бўлиши мумкин. 80% дан ортиқ умумий оқсили буғдойда заҳира оқсил (глиадин ва глютенин) лардан иборат бўлади. Улар клейковин оқсиллар дейилади. Буғдой хамирини ювганда сувда эластик ва эримайдиган қайқум (клейковина) унинг асосини ишқорда спиртда эрийдиган оқсиллар ташкил этади. Ишқорда эрийдиганлари глютенинлар, спиртда эрийдиганлари глиадинлар.
  • Умуман клейковина кучли гидратланган гелдан иборат бўлиб, унинг таркибига оқсиллардан ташқари углеводлар ҳамда липидлар ва минерал моддалар киради. Клейковина компонентлари миқдори уннинг навидан, хамир тайёрлашга (аралаштиришга), ювишнинг давомийлигига боғлиқ бўлади.

Download 449,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish