7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

 Диққатнинг xусусиятлари 
дамнинг диққати бир қанча xусусиятларига эга бўлиб, улардан 
асосийлари-диққатнинг 
бўлинувчанлиги 
ва 
диққатнинг 
кўчувчанлигидан иборатдир. Диққатнинг кучи ва барқарорлиги 
деб одам ўз диққатини бирор нарса ѐки ҳодисага узоқ муддат давомида 
муттасил қаратиб тура олишига айтилади. Диққатнинг бўлинувчанлиги. 
Диққатнинг бўлиниши деганда, биз айни бир вақтда диққатимизни икки ѐки 
уч нарсага қаратилишини тушунамиз. Агар диққатимиз фақат битта нарсага 
қаратилган бўлса, яъни диққатимиз фақат битта нарса устида тўпланган 
О


12 
бўлса буни консентрациялашган (тўпланган) диққат деб юритилади. Бунинг 
аксича, агар диққатимиз айни бир вақтда бир неча нарсага қаратилган бўлса, 
буни бўлинган (тақсимланган) диққат деб юритилади. 
Диққатнинг бўлиниши.
ҳар кимда ҳар xил бўлади. Бунинг сабаби 
шундаки, диққатнинг енгиллик билан бўлиниши диққатимиз қаратилган 
нарсаларнинг илгаридан бизга қанчалик танишлиги билан боғлиқдир 
Диққатнинг кўчувчанлиги.
Одамнинг диққати ҳар доим бир нарсадан
иккинчи бир нарсага, бир фаолиятидан бошқа бир фаолиятига кўчиб туради. 
Диққатнинг ана шундай xусусиятини диққатнинг кўчувчанлиги деб 
юритилади. Диққатнинг ана шу юқорида кўриб ўтган асосий xусусиятлари 
одамнинг (шу жумладан болаларнинг ҳам) барча турдаги фаолиятлари учун 
жуда керакли xусусиятлардир. Диққатнинг ана шу xусусиятлари туфайли 
одам атрофидаги муҳитга, ундаги турли-туман ўзгаришларга тез мослаша 
олади. Диққатнинг бу асосий xусусиятлари одамга туғма равишда, яъни 
ирсий йўл билан берилмайди. Бу xусусиятлар одамнинг ѐшлик чоғидан 
бошлаб турли фаолиятлар- ўйин, ўқиш ва меҳнат фаолиятлари жараѐнида 
таркиб топиб боради. 
Диққатнинг кўлами.
Одамлар ўз диққатларининг кўлами жихатидан 
ҳам бир-бирларидан фарқ қиладилар. Айрим одамлар диққатининг кўлами 
кенг бўлса, бошқа бир одамлар диққатининг кўлами торроқ бўлади. 
Диққатнинг кўлами айни бир вақтда одамнинг идрокига сиғиши мумкин 
бўлган нарсалар миқдори билан белгиланади. Бошқача қилиб айтганда, идрок 
қилиш жараѐнида диққатимиз қаратилган нарсалардан қанчасини онгимизга 
сиғдира олишимиз диққатнинг кўламини ташкил этади. Диққатнинг кўлами 
одатда таxистоскоп деган маxсус асбоб билан белгиланади. Диққат 
кўламининг кенг бўлиши одамнинг турмуш тажрибаси ва машқ билан 
боғлиқдир. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish