7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

Чу
қурликни идрок қилиш
 Биз 
қандай қилиб дунѐни 3 
Д ўлчовда кўра оламиз? Предметни образини кўз олдимизда иккита ўлчовда 
келтириш бир оз 
қийин, бироқ 3 Д ўлчовда кўриш нисбатан осон бўлади. 
Чу
қурликни идрок қилиш бирон бир обектни 3 Д ўлчовда идрок қилиш 
демакдир. Бу бизга ба
ҳолаш ва ҳисоблаш имкониятини, бизгача бўлган 
масофани ўлчаш имкониятини беради. Демак
чу
қурликни идрок қилиш 
бу 
- бирор бир объектни 3 Д ўлчовда 
кўриш демакдир. 
Ушбу 
расмда 
гўдакнинг 
э
ҳтиѐткорлик билан эмаклаѐтганини 
кўрамиз. 
Шундан 
биламизки, 
гўдакларнинг чу
қурликни идрок қилиш 
қобилияти кичик ѐшдан ривожланади. 
Иккала кўзни очиб олдингизга иккита 
қалам ѐки ручкани қўйинг ва уларни бир хил ушланг, энди бир кўзни ѐпинг. 
Битта кўз билан бу маш
қни бажариш сезиларли даражада қийин бўлади. Бу 
билан биз ѐнма-ѐн турган жисмлар масофасини ани
қлаш ҳақида гап кетганда 
иккита кўзнинг му
ҳимлигинини исботлаймиз. 



Икки кўрсаткич бармо
қларингизни кўзларингиздан чамаси беш дуюм 
масафода тутинг ва бармо
қларингиз ораси ярим дуюм бўлсин. Шу ҳолатда 
бармо
қларингизга 
қаранг 
ва 
натижага 
эътибор 
беринг. 
Энди 
бармо
қларингизни узоқроққа силжитинг. Бизнинг 
кўз 
қорачиғларимиз бироз турлича тасвирда 
кўрадилар. Мия бу икки тасвирни солиштирса, 
уларни орасидаги фар
қ уларнинг тушунарсиз 
тенгсизлигини билдиради. Мисол учун, бармо
ғингиз 
билан 
бурунингизни 
ушлаб 
бармо
ғингизга 
қарасанггиз, тушунарсиз тасвир пайдо бўлади. 3 D 
ижодкорлари бир неча дуюм масофада турган 
камерадан 
тенгсиз 
тасвирларни 
тасвирга 
олишди. Тасвирни биз маxсус кўзойнак ор
қали 
кўрганимизда чап кўзимиз чап камерада олинган 
тасвирларни кўради, ўнг кўзимиз эса ўнг камерада 
олинган тасвирларни кўради. Тасвир уларни нормал 
ҳолатда кўрсатади. Ёки иккала камера билан самолѐтда ер xаритасини 3 D
ор
қали расмга олганда у тасвир ҳам бир хил ҳолатда бўлади.
Қандай қилиб биз одамнинг 10 метр ѐки 100 метр узоқликда турганлигини 
ани
қлай оламиз.
Кампуснинг зиналари 
қорага 
бўялса узо
қроқ кўринади, 
аксинча о
қ ранг билан 
бўялса у анча я
қинроқ бўлиб 
кўринади. 
Тасвирни пастга тескарига 
ўзгартирсак 
қора ранглар ерга айланади.
Агар ўлчамни биз иккита бир хил ўлчамдаги объект 
деб солиштирсак, кўплаб одамлар узо
қда турган объектни кичкинароқ деб 
идрок 
қилишади


Тасвир бош
қа объектлар орасида бўлса яъни биз кўраѐтган тасвир бошқа 
бирон тасвир билан тўсиб (блоклаб) 
қўйилса у бизга анча яқин кўринади ва 
биз уни шундай идрок 
қиламиз. Бу ҳолат ушбу расмдаги манзарани яратади.
 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish