7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл


Идрокнинг индивидуал фарқлари ва ривожланиши



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

Идрокнинг индивидуал фарқлари ва ривожланиши
 
нглиз психологи Жон Локк (1632-1704) биз ўз тажрибаларимиз 
ор
қали оламни турлича идрок қилишни ўрганишимиз
мумкинлиги 
ҳақида ўз фикрларини билдириб ўтган. Чиндан 
ҳам, биз предметларни уларнинг масофаси ва ўлчамларини бир-бирига 
бо
ғлаш орқали ўрганамиз. Xўш, бундай ҳолатда тажриба қандай муҳим 
а
ҳамиятга эга? Виллиам Молинекс куб ва шар орасидаги фарқни, кўр бўлиб 
ту
ғилиб, ҳозирда кўра оладиган инсон фарқлай оладими ѐки кўриш 
қобилиятига ҳар доим эга бўлган инсон фарқлай оладими деган савол билан 
Жон Локкга юзланганда Локк бу саволга нисбатан йў
қ инсон фарқларни 
кўриш ор
қали ўрганмайди деб жавоб қайтаради. Малинекснинг таxминий 
фикрлари бир нечта бутунлай кўр бўлиб ту
ғилган ўспиринларда тажриба 
ўтказиш ор
қали исботланди. Уларнинг кўпчилиги катаракта билан туғилган 
бўлиб, бу катаракта линзалари уларга оддий типдаги рангни кўришга 
имконият яратган. Катаракта операциясидан сўнг, беморлар турли xил 
фигураларни ва рангларни бир-биридан фар
қлай оладилар, шунинг учун 
сезишнинг барча кўринишлари ту
ғма қобилият деб баҳоланади. Лекин Жон 
Локкнинг фикрлашича, бундай одамлар тегиш, ушлаб кўриш ор
қали уларга 
маълум, таниш бўлган предметларни 
ҳар доим ҳам кўриш орқали пайқаб 
олавермайдилар. Сиз ва мен якка 
ҳолдаги юзни бир бутунликда тасаввур 
қилишимиз ва идрок қилишимиз мумкин. Бизга юзнинг айнан бир xил 
қисми билан жуфтлашган иккита ҳар xил энг пастки ярим қисми айнан 
юзнинг энг ю
қори ярим қисмидан фарқланади. 43 ѐшли эркакнинг 40 
йиллик кўрликдан сўнг кўриш 
қобилияти тикланди ва у одамларни ўзига xос 
xусусиятларига кўра идрок 
қилиш қобилиятига эга бўлди. Аммо у юзларни 
доимий равишда ѐдда са
қлаб қола олмасди. Бундан ташқари, доимий сезиш 
қобилияти ҳам етарли даражада бўлмасди, масалан инсонлар ундан 
узо
қлашганда уларнинг ҳажми кичиклашиб бораѐтгандай туюларди. 
Псиxолог Георге Страттон ўз тажрибалари учун 8 кун давомида 
кийиладиган махсус оптик бош кийимини яратди. Бу оптик бош кийимнинг 
ўзига xос жи
ҳати шундан иборатки, у чапни ўнгга, юқорини пастга қилиб 
кўрсатади. Страттон бу мосламани кийганда ўзининг 
ҳаракатларида 
адашганлигини 
ҳис қилди. У юришни xоҳлаганда, ўз оѐғини тополмай 
қолди. Бу бош кийимни кийганда овқатланиш деярли амримаҳол эди. У бу 
И 



жараѐнда 
қаттиқ асабийлашган ҳолда бу вазиятдан чиқиш йўлини қидирди 8 
кундан сўнг, деярли
ҳеч нарсага урилмаган ҳолатда тўғри йўналишда шу 
билан бирга 
қулай ҳолатда ўзи истаган предметларга етиб бора олди. У бош 
кийимини ечганда, ўзининг асл
ҳолатига яна қайтадан мослашди.

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish