8-маъруза. Мавзу: Замин ва пойдеворлар



Download 0,91 Mb.
bet1/4
Sana13.07.2022
Hajmi0,91 Mb.
#789266
  1   2   3   4
Bog'liq
8 -МАЪРУЗА




8-маъруза.

Мавзу: Замин ва пойдеворлар
Режа:

  1. Замин (асос)лар тўғрисида умумий тушунчалар.

  2. Грунтларнинг турлари ва сунъий замин(асос)ларни яратиш усуллари

  3. Пойдеворлар ва уларга қўйиладиган талаблар.

  4. Пойдеворларнинг конструктив ечимлари ва уларда қўлланиладиган зилзилабардошлик тадбирлари

Ҳар қандай бино ернинг устки қатламларининг бирортасига таяниб туради. У грунт ёки харсангтошлар бўлиши мумкин.
Грунтлар - бу майдаланган тоғ жинслари бўлиб, заррачалар орасидаги ёпишиш мустаҳкамлиги заррачаларнинг мустаҳкамлигидан анчагина кам бўлади.
Харсанглар (қоятошлар) - бу зич тоғ жинслари. Уларда заррачалар ўзаро қаттиқ боғланган ва улар яхлит массив кўринишида ётадилар. Уларда ёриклар бўлиши мумкин.
Бинодан тушадиган юкни қабўл килувчи пойдевор остидаги грунт ёки тош жинслари асос (замин) деб аталади.
Юк таъсирида заминда кучланганлик холати пайдо бўлади ва маълум бир даражада пойдевор ҳам, замин ҳам деформацияланади. Замин ва пойдеворни бирга ишлаши натижасида пойдевор остида деформация зонаси (асоснинг ишчи зонаси) пайдо бўлади (8.1-расм).



8.1-раcм. Пойдевор остида босимнинг тарқалиши: 1- пойдевор таги; 2 - ташқи босимдан ҳосил бўлган вертикал кучланганликни грунтда тарқалиш эпюраси; 3 - энг катта кучланган зона; 4 - кучланган ҳудуд чегараси; 5 - ер
Д
а


б

еформациянинг катта-кичиклиги пойдеворнинг конструкцияси ва пландаги шаклига боғлик. Унча катта бўлмаган ва бир текис деформация бино учун хавф туғдирмайди (8.2-расм, а). Деформация катта ва, айникса, нотекис бўлса (8.2-расм, б), бино учун хавфли ҳисобланади, у бинода ёриклар пайдо бўлишига, юкорида жойлашган конструкцияларни ишдан чикишига ва айрим холатларда бинони кулашига сабаб бўлади.
8.2-расм. Пойдеворнинг деформациялари: а - бир текис деформация; б - нотекис деформация
Бинонинг узокка чидамлилиги, унинг эксплуатацион сифатлари кўп жихатдан асоснинг холатига боғлик бўлганлиги сабабли, унга бир катор жиддий талаблар қўйилади. Асоснинг юк кутариш кобилиятлари етарли бўлиши, улар бир текис сикилувчан, қўзгалмас, ер ости сувлари таъсирида ювилиб ёки эриб кетмайдиган, музлаганда шишмайдиган бўлишлари керак.
Асосни тўғри лойиҳалаш мухандислик-геологик қидирув ишларининг натижалари асосида амалга оширилади.
Агар пойдевор остидаги грунт ўзининг табиий ҳолатида бинонинг устиворлигини, унда бир текис деформация бўлишини таъминлаш учун етарли юк кўтариш қобилиятига эга бўлса, бундай асос табиий асос деб аталади. Агар пойдевор қўйиладиган чуқурликда асоснинг юк кўтариш қобилияти етарли бўлмаса, катта сиқилиш ва фильтрлаш хусусиятига эга бўлса, уни сунъий равишда мустаҳкамлаш керак бўлади. Бундай асос сунъий асос деб аталади.
Бино пойдевори остида жойлашиши мумкин бўлган грунтларни заррачаларининг катта-кичиклигига қараб қўйидаги турларга бўлинади:
1) Харсанглар - айтиб ўтилганидек яхлит массив кўринишида ётадилар (8.3-расм), улар кам сиқилади, сувга чидамли, сув ўтказмайди. Бино-лар учун яхши, иншончли табиий асос бўлиб хизмат қиладилар (гранитлар, диоритлар. мармар ва бошқалар).



8.4-расм. Йирик парчали грунтлар

  1. - харсангларнииг ўзаро боғланмаган йириклиги 2 мм дан катта парчаларидан ташкил топадилар (8.4-расм). Парчаларнинг катта-кичиклигига қараб уларни қўйидаги турларга бўлиш мумкин:

-палахсалар (валуны, глыбы) - парчалар катталиги 200 мм дан ортиқ; -ута йирик шагал (галька, шебень) - парчалар катталиги 200-40 мм оралиғида;

  • йирик шагал - парчалар катталиги 40-20 мм оралиғида;

  • уртача шагал - парчалар катталиги 20-10 мм орадигида;

  • майда шагал - парчалар катталиги 10-4 мм оралиғида;

  • жуда майда шагал - парчалар катталиги 4-2 мм оралиғида.

Агар улар зич грунт устида жойлашган бўлса, яхши замин бўлиб хизмат қилишлари мумкин.

  1. Қумлар - катталиги 0,05 мм дан 2 мм гача бўлган заррачалардан ташкил топадилар (8.5-расм). Заррачаларнинг катта-кичиклиги бўйича қумларни қўйидаги турларга бўлинади:

  • жуда йирик (шагалсимон) қум - заррачаларининг катталиги 2-1 мм оралиғида;

  • йирик қум - заррачаларининг катталиги 1-0,5 мм оралиғида;

  • уртача қум - заррачаларининг катталиги 0,5-0,25 мм оралиғида;




  • майда қум - заррачаларининг катталиги (0,25-0,1 мм) оралиғида;

  • ч


    Download 0,91 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish