8-мавзу. Тафаккурни тадқИҚ этишининг асосий йўналишлари


Тафаккур маҳсули ва операциялари



Download 233 Kb.
bet3/8
Sana19.04.2022
Hajmi233 Kb.
#562391
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Когнитив психология. 8-мавзу

2.Тафаккур маҳсули ва операциялари. Тафаккур ва фикрлашнинг бевосита маҳсули нима бўлиши, самарали фикр юритиш ва унга олиб келувчи шарт-шароитлар масаласи ҳар доим ҳам энг зукко инсонларни қизиқтирган ва бу борада фанда яхши анъаналар мавжуд. Бундай инсонлар ўзбек халқидан етишиб чиққан буюк алломалар асарларида ҳам баён этилган.
Буюк олим Абу Наср Форобий (873-950) ақл орқали, тафаккур ёрдамида билим олишнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлашга ҳаракат қилган. Унинг асарларида тафаккур мавжудликка, умумийликка, бавоситаликка, яъни сезгилари орқали билиш ҳўсусиятига эга, деб тушунтирилади. Форобий таълимотига кўра, тафаккур (ақл) орқали инсон материянинг сезгиларга номаълум бўлган томонларини, умумий қонуниятларини, моҳиятини билади, санъат, фан тизимидаги билимларга эга бўлади.
Унинг фикрича, ақл қуввати (қувват кетида)нинг энг муҳим вазифаларининг бири мантиқий операсияларни бажаришдир. Бу вазифа ақл қувватига кирувчи мустақил “қувваи фикрия” инсон мантиқий фикрлаш жараёни томонидан амалга оширилади, яъни агарда қувваи натифия билан англашадиган нарсани билиб олиш зарурияти туғилса, “қувваи фикрия” ишга киришади. Бу фаолият фикр юргизиш, тушунча ва ҳукмлар ёрдами билан амалга оширилиб, кейинчалик ҳўлосалар чиқариш билан якунланади. Уни тафаккурга умумлаштириш ва мавҳумлаштириш, анализ ва синтез қилиш каби хусусиятлари хослиги ҳақидаги фикрлари муҳим аҳамиятга эга. Аллома таълимотида тафаккурни конкретликдан мавҳумликкача йўналиши ва мавҳумликдан конкретлик сари қайтиши ҳақида фаразий фикрлар ҳам учрайди. Форобий “Ақл тўғрисида”ги рисоласида ўзида 12 хислатни бирлаштирган кишигина аҳлоқий одам бўлади, дейди. “Улардан бешинчиси – сўзлари аниқ бўлсин, фикрини ва айтмоқчи бўлган мулоҳазаларини равон баён эта олсин” – каби хислатдир. Айнан шу фикрлар буюк аждодимиз ҳам шахснинг мустақил фикрлаши – унинг муҳим фазилати эканлигини таъкидлаганлигини кўрсатмоқда.
Шундай қилиб, Форобийнинг фикр юритиш, тафаккур хусусиятлари ҳақидаги фикрлари ҳозирги даврга қадар ўз аҳамиятини сақлаганки, ҳозирги мустақиллик даврида ёшларда мустақил фикрлашни ривожлантиришга назарий асос бўлади.
Берунийни фикрича, инсон билиш, тушуниш, фикрлаш, муҳокама қилиш, ўйлаб топиш сингари истеъдодга эгадир. Инсон тафаккурини қудрати шундаки, унинг ёрдамида воқйеа ва ҳодисаларни бир-бирига солиштириш, таҳлил қилиш орқали ростни ёлғондан, адолатни адолатсизликдан, яхшиликни ёмондан, ҳақиқатни эса ноҳақиқийликдан ажратиш мумкинлиги ҳақида таълим беради. Беруний бу нарса ҳар қандай фаннинг ривожланишига ижобий таъсир кўрсатишини исботлайди. У билиши лозим бўлган ҳодиса ва воқеани майдалаб бўлиб-бўлиб ўрганиш, таҳлил қилиш методикасини илгари суради.
Тафаккур, ақл туфайли инсон нарса ва ҳодисаларни бир-бири билан солиштириб, қиёслаб кўради, ўз билимларининг чинлигини аниқлайди, яъни билимларни объектив воқийликка мослигини солиштириб кўради.
Психология илми ўтмиш олимлари ва ўтказилган қатор илмий тадқиқотларга таяниб, бевосита тафаккур қилиш жараёнининг маҳсулларини ўрганишган ва фанда уларга тушунчалар, ҳукмлар ва хулоса чиқариш киритиш қабул қилинган.
Тушунчалар – тафаккурнинг шундай маҳсулики, унда нарса ва ҳодисаларга хос бўлган энг умумий ва характерли ҳўсусиятларни ўз аксини топади. Улар умумий ва жузъий, конкрет ёки мавҳум бўлиши мумкин.




Download 233 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish