9-мавзу. Харид логистикаси Режа: Харид логистикасининг мохияти. Харид логистикасида махсулотларни «аник муддатда»


Материалларни харид қилиш жараёни ва унинг асосий босқичлари



Download 288,69 Kb.
bet2/8
Sana14.06.2022
Hajmi288,69 Kb.
#669188
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
9-мавзу

Материалларни харид қилиш жараёни ва унинг асосий босқичлари


Ариза тузиш.
  • Аризалар таҳлили.
  • Етказиб берувчиларни танлаш.
  • Буюртмаларни жойлаштириш.
  • Буюртмаларнинг бажарилишини назорат қилиш.
  • Харид қилиш жараёнининг тугатилиши.
  • Материалларни харид қилиш жараёни ўзининг таркибига бир қатор логистик ўзаро боғланган ишлар турларини жамлайди.

Маҳсулотни қабул қилиш муҳим аҳамиятга эга, бу жараён давомида материалларга қуйидаги талаблар қўйилади:


- талаб этилган сифатга эга бўлиши;
- сўралган миқдорда бўлиши;
  • айтилган вақтда етказиб берилганлиги;
  • келишилган нархдан қиммат бўлмаслиги.

  • Савдо сотиқ мос ҳолда расмийлаштирилади. Келиб тушишларни расмийлаштириш етказиб берувчидан тушириш вақтида хат ва кузатув хатини олишни кўзда тутади, бу хатларда маҳсулотларнинг сони ва келиб тушиш вақти кўрсатилади. Омборга материалларнинг келиб тушиши махсус накладной (юк хати) лар орқали ҳужжатлаштирилади ва маҳсулотларни рўйхатга олиш китобида қайд этилади.

Материалларга бўладиган эҳтиёжларнинг турлари


Хом ашё ва материлларга бўлган эҳтиёж деб мавжуд буюртмани ёки белгиланган ишлаб чиқариш дастури бажарилишини таъминлаш учун зарур бўлган уларнинг миқдорини маълум муддатга етказилиши тушунилади.
Маълум давр давомида вужудга келадиган материалларга эҳтиёж даврий эҳтиёж деб аталади. У бирламчи, иккиламчи ва учламчи эҳтиёжлардан иборат.
Бирламчи эҳтиёж деб сотишга мўлжалланган тайёр маҳсулотларга, боғловчиларга ва деталларга ҳамда харид қилинадиган эҳтиёт қисмларига бўлган эҳтиёж тушунилади.

Харид логистикасининг вазифалари


- нима харид қилиш;
- қанча харид қилиш;
- кимдан харид қилиш;
- қайси шартларда харид қилиш.
Бу анъанавий рўйхатни логистика ўз саволлари билан тўлдиради: қандай қилиб харидларни ишлаб чиқариш ва сотиш билан тизимли боғлаш;
қандай қилиб корхона фаолиятини етказиб берувчилар билан тизимли боғлаш;

Download 288,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish