А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

1.2-§. ЦУРИЛИШ 
К О Н С Т Р У К Ц И Я Л А Р И
ВА 
З А М И Н Л А Р И Н И Ч Е Г А Р А
ХОЛАТЛАР БУЙИЧА Х.ИСОБЛАШ УСУЛИНИНГ АСОСИЙ 
К О И Д А Л А Р И ,
Мамлакатимйзда 
1955 йилдан 
буён цурилиш конструкция­
лари ва заминлари профессорлар В. С. Стрелецкий, А. А. Гвоз­
дев, В. Н. Келдиш ва бошк.а бир к.анча олимлар ра>;барлигида 
ишлаб чи^илган чегара ^олатлар усули билан ^исобланади. Бу 
усулда х^исоблашдан асосий ма^сад кбнструкциядан фойдаланиш 
муддатининг охиригача унинг чегара х.олатга утишига йул ^уй- 
майдиган шарт-шароит барпо этишдан ва унинг тежамлилигини 
таъминлашдан иборат. К,УРИЛИШ 
конструкцняларини ^исоблаш 
буйича илгари ^улланилган усулларнинг асосий камчиликлари 
муста^камлик запасининг цисмларга ажратилмагаи ягона коэф- 
фициентларидан фойдаланишда булган. Бу коэффициентлар тур- 
ли 
нагрузкаларнинг узгарувчаилик 
ми^дорларини ба^олай ол-
6


масди, бунииг натижасида конструкцияларнинг нагрузка кутара 
олиши (ютурри ба^оланишига (купинча, оширилишига, баъзан 
аксиича, насайтирилишига) сабаб буларди. Материаллар плас- 
тиклик хусусиятларининг ^исобга олинмаганлиги туфайЛи улар- 
пииг муста,\камлик хоссаларидан тулароц фойдаланншга им кон 
булмаган. Бунинг о^ибатида 
материаллар орти^ча сарфланган. 
СССРда 
1
^абул ^илинган чегара холатлар усулида муста^камлик 
lanacHHHHr ягона 
коэффициента 
мавжуд эмас, унинг уриида 
конструкцияга 
ва унинг 
материалига тушадиган 
нагрузкалар 
учуа ало^ида коэффициентлардан фойдаланилади.
Курилиш конструкцияларининг ишоичлилик даражаси нор- 
малар билан белгиланади. 
Бундай нормалар учун 
берплган 
катталиклар ишончлиликнинг хусусий коэффнциентлари норматив 
|^ийматларини тегишлича танлаб олинади.
Бу коэффициентлар утказилган купгина тажриба маълумот- 
ларига 
асосан математик статистика 
усули билан ани^ланади. 
Бундай коэффнциентларга ^уйидагилар кирадн:
—нагрузкалар учун: нагрузка буйича ишоичлилик коэффи­
циента уДнагрузкалар узгарувчанлиги ^нсобга олинади); нагруз- 
каларнинг ^ушилиши коэффициенти 
п с
конструкцияларга 
наг­
рузка тушиши энг ноцулай булган реал шароитлар ^исобга оли- 
нади) :
—материалларнинг мусгахкамлиги учун: материалнинг ишонч- 
лнлик 
коэффициенти ( 
~{Ьс—
сикилишда. 
'[ы
— чузияишда); кш 
шароитлари коэффициенти 
~(d.
Бино ва иншоотларнинг му^имли- 
ги ^амда мустахкамлик даражаси, шуиингдек бирор бир чегара 
^олатлар булиши оцибатларининг а^амиятга моликлиги конструк- 
циялар [^андай ма^садларга 
мулжалланганлигига t^apa
6
ишонч- 
лилик коэффициенти 
'¡п
билан ^исобланади.
Коэффициентларнинг ю^орида келтирилган системаси ^атто 
энг ноцулай нагрузкалар тушганда, материаллар муста^камлиги- 
нинг киймати жуда кичик булганда ва конструкция кескин чега­
ра ^олатга дуч келганда ^ам ишончлиликни таъминлай олади.
Конструкциянинг танци 
нагрузкалар таъсирига 
царшилик 
курсатолмай ^олиши ёки уз жойидан йул куйиб булмайдиган да- 
ражада силжиши, ё булмаса шикастланиш содир булган ^олат- 
лар конструкциянинг ч е г а р а
ц о л а т л а р н
дейилади. Стан­
дарт СЭВ 384—74 га кура барча чегара холатлар икки груипага 
булинади.

грунпага нагрузка 
кутариш 
буйича, 
II группага норм ал 
фойдаланишга яроцлилиги буйича 
чегара ^олатлар кирнтилган.

группа чегара ^олатлар буйича ^исобланганда 
1
\уйидагилар: 
конструкцион муртлик, эгилувчанлик ёки бош^а сабаблар о^иба- 
тида бузилишидан 
(конструкциянинг бузилишдан 
олдин содир 
буладиган 
букилишини назарда тутган 
^олда мустахкамликка 
^исоблаш); конструкция шаклининг туррунлигй йу^олиши (кон­
струкциянинг жойидан силжишини эътиборга 
олган холда юпт^а 
темир-бетон конструкциялар учун тургунликка ^исоблаш (масалан.
1


тиргакли деворлар, мар* 
каздан таш^арида юклан- 
ган баланд пойдеворлар 
]^улаб тушиши ва огишга 
х;нсоблаш); нагрузка таъ- 
сири остида толикиб бу- 
зилишдан 
(масалан, чи- 
дамлиликка ^исоблаш куч 
омилларининг биргалик- 
даги таъсири ва атроф- 
му^итнингтаъсиридан бу- 
зилишидан (агрессив му- 
^итнинг музлаш ва эри- 
шн) 
саклаш таъминла- 
нади.
Нагрузка эгрилиги — 
деформациянинг 
макси- 
мумга етишинн купинча 
конструкция нагрузка ку- 
тара олувчанлигини йу- 
котган ^олат деб тушуни- 
лади (
1
.
1
- раем, 

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish