Agroekologiyaning maqsadi va vazifalari


Biotsenozlar tushunchasi, ta’rifi va asosiy belgilari



Download 50,2 Kb.
bet6/11
Sana21.02.2022
Hajmi50,2 Kb.
#46819
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Agroekologiya якуний

29. Biotsenozlar tushunchasi, ta’rifi va asosiy belgilari

Табиатда з^ар хил турлар, популяциялар бирлашиб, ю^ори тузилиш ва хусусиятларга эга булган биологик бирликлар ёки биоценозларни з^осил ^илади. Биоценозлар — бу усимлик, ^айвой ва микроорганизмлар популяциялари гуру^ларидан иборат булиб, маълум жойда биргаликда яшашга мослашган биологик бирликлардир. Биоценозларнинг чегаралари з^ар хилдир, яъни дарахт шохи ва ^обиги устида учрайдиган бирликдан тортиб, куллар, з^овузлар атрофидан то ч^л ва даштда учрайдиган турли турлар з^осил ^илган биологик уюшмалар киради. ?^ар цандай биоценоз абиотик му^итнинг маълум ^исми — биотопни эгаллайди. Биотоп — бу маълум даражадаги бир хил шароит булиб, унда з^ар хил организмлар бирликлари таркалган. >^ар бир биотопнинг экологик яшаш жойи булиб, шу жой турлар сони, ^алинлиги, тузилиши булади, му^итнинг асосий абиотик омиллари (^арорат, ёруглик, намлик, босим, жой, озука) ва бошцалар таъсирига организмлар реакция ^илади. «Биоценоз» атамасини 1877 йили немис зоолог олими Мёбиус фанга киритган. Мёбиус биоценозни ^уйидагича таърифлайди, яъни: 1. Биоценозга маълум жойда учрайдиган микро ва макроскопик формалар, усимлик ва ^айвонларнинг хамма массаси киради; 2. Биоценозни з^осил ^илувчи турлар бир-бирлари билан богланган ва бир-бирларига ^арамдир; 3. Биоценоз тапирт муз^ит омиллари таъсири остида булади; 4. Биоценоз ва^т буйича доим тургун ва бир хил з^олатда буладиган гуруз^лардан иборат булади; 5. Биоценозни з^осил цилувчи вакиллар уз жойларида, биоценоз ичида купайиш хусусиятларига эгадир. ^озирги ва^тда Мёбиус курсатиб утган биоценознинг шу белгилари узинингтабиий хусусиятларини caiyia6 долган. Француз экологи Р. Дажо фикрича биоценоз— бу тирик организмлар гуруз^лари булиб, улар маълум турлар таркибига ва улар бир-бирларига боглиц з^олда ани^ маконни эгаллайди. Биоценоз зурутуэддеда бир хил яшаш жойи, муз^ити з^удудини эгалласа, сув муз^итидаги биоценозлар сув з^авзаларининг *;ис87 www.ziyouz.com kutubxonasi млари буйича булинади, ^ар ^андай биоценоз ва биотоп (биологик организмлар яшайдиган жой) билан диалектик бирлик, ю^ори даражада тузилган биогеоценозни ^осил цилади. Биогеоценоз турли катга-кичикликларда булади ва куп хил мураккаблиги билан ф ар^анади. Масалан, урмон, тундра, дашт, чул биогеоценозлари бир-бирларидан кескин ф ар^анади. Биогеоценоз - бу биоценозлар ва му^ит омилларининг йигандиси эмас, балки табиатнинг бир бутунлиги, сифат жи^атдан мослашган, уз долина ривожланувчи ва таъсир ^илиш конунларига эга булган мураккаб бирликдир. Биоценоз Уз навбатида цуйидаги компонентларга булинади: фитоценоз-усимликлар, зооценоз-^айвонлар, микроценоз-микроорганизмлар гуру^лари. Биоценоз ва унинг компонентларини бир-биридан ажратиб булмайди, уларни ^ар хил тур ва даражадаги бир биологик уюшма деб ^араш керак. ^озирги ва^тда сунъий, иккиламчи агробиогеоценозларёки агроценозлар ^осил булган, улар цишло^ хужалигининг асоси булиб, узларининг таркиби, тузилиши, му^ит омилларининг таъсири, узгариши ва ма^сулдорлиги билан табиий биоценозлардан тубдан фарц килади. Табиий бирликлар купинча чегаралари а н т; булмасдан бирбирларига ^ушилиб кетади. Лекин шунга ^арамасдан табиатда ^ар бир биологик гуру^лар, биоценознинг чегараси бор, бу объектив ва реал ^а^и^атдир.

Download 50,2 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish