Ахборот – ўлчаш тизимининг умумлаштирилган схемаси. Датчиклар уланган удр – 011 ультратовушли Доплер сарфлагичи Микропроцессорли оммавий сарф ўлчагич


Ахборот – ўлчаш тизимининг умумлаштирилган схемаси



Download 141,5 Kb.
bet2/4
Sana12.04.2022
Hajmi141,5 Kb.
#546280
1   2   3   4
Bog'liq
Моддалар сарфини ўлчашнинг замонавий усуллари ва воситалари lotinga

Ахборот – ўлчаш тизимининг умумлаштирилган схемаси.
Спектрометрик услубни амалга оширувчи ахборот – ўлчаш тизими (АЎТ) нинг умумий тузилмаси схемаси 4.19 – расмда келтирилган. Унга ўлчаш модули (ЎМ), ҳарорат датчиги (ТД), босим датчиги (БД), алоқа линияси (АЛ) ва ахборот – ўлчаш қурилмаси (АЎҚ) киради. ЎМ суюқлик оқимининг флуктуацион параметрларининг чиқувчи электр сигналга айлантириш учун мўлжалланган. АЎҚ эса ИМ дан ва босим ҳамда ҳарорат датчикларидан келаётган сигналларни қабул қилиб олишни, уларга берилган алгоритм бўйича ишлов беришни, олинган натижаларни сақлашни ва ташқи қурилмалар билан ахборот алмашишни таъминлайди.


4.19 – расм. Қудуқлардан фойдаланиш режимини назорат қилиш ахборот ўлчаш тизимлари (АЎТ) нинг умумий тузилмаси.
Ултротовушли доплер сарф ўлчагичнинг ишлаш принциплари.
Агар қувур ўқи бўйича V тезлик билан ҳаракатланувчи нуқтавий сочгич w0 частотали сигнал билан вертикалга αж бурчак остида нурланаётган бўлса, у ғолда қабул қилинган акс – садо сигнали частотаси wд қўйидаги муносабат билан аниқланади:
  (4.31)
Узатувчи ўзгарткич қабул қилувчи ўзгарткич (4.31) даги иккинчи кўпайтувчини даражали қаторга ёйиб ва Δw=wд-w0 айирмани олиб, Доплер эффекти формуласининг локация вариантини ҳосил қиламиз:
  (4.32)
Одатда V<ж бўлади, шунинг учун чизиқли яқинлашиш билан чекланиш мумкин:
  (4.33)
(4.33) ифодадан:
  (4.34)
келиб чиқади, яъни доплер силжиши катталиги сочгич тезлиги V га тўғри пропарционал экан. Бу ерда Cп – ЭП призманинг материалидаги ультратовушнинг тезлиги: αп – вертикал билан трубопровоб деворига ультратовуш тебранишлари суви йўналишлари орасидаги бурчак, у ЭП призма бурчагига тенг.
Реал шароитларди ҳажмий сочилиш сигналларининг шаклланишида фозода тасодифан жойлашган турли хил табиатга эга сочувчиларнинг тўплами иштирок этади. Бу ҳолда “доплер силжиши” тушунчаси қабул қилинган энергиянинг тақсимланишини сочгичларнинг реал тезликлари функцияси сифатида акс эттирувчи “доплер спектри” концепцияси билан алмашади. Реал ҳисоб – китобларда (4.34) муносабатдан фойдаланиш мумкин бўлиши учун Δw нинг спектри оғирлик марказини тушуниш етарли.

Download 141,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish