Ахборот – ўлчаш тизимининг умумлаштирилган схемаси. Датчиклар уланган удр – 011 ультратовушли Доплер сарфлагичи Микропроцессорли оммавий сарф ўлчагич


Датчиклар уланган УВР – 011 ултратовуш вақт импульсли сарф ўлчагич



Download 141,5 Kb.
bet3/4
Sana12.04.2022
Hajmi141,5 Kb.
#546280
1   2   3   4
Bog'liq
Моддалар сарфини ўлчашнинг замонавий усуллари ва воситалари lotinga

Датчиклар уланган УВР – 011 ултратовуш вақт импульсли сарф ўлчагич.
4.21 – расмда датчиклар уланган УВР – 011 ультратовуш вақт импульсли сарф ўлчагичнинг тузилиши схемаси келтирилган.

4.21 – расм. Датчиклар уланган УВР – 011 ультратовуш вақт импульсли сарф ўлчагичнинг тузилиши схемаси
Сарф ўлчагич трубопроводнинг ташқи томонидан мантаж қилинадиган иккита электроакустик ўзгарткични ва микропроцессор негизида ишлаб тайёрланган электрон блокни ўз ичига олади.
МикроЭҲМ амалга оширадиган ўлчашлар цикли ультратовуш импульси нурланиш йўналишларидан бирини (масалан, оқим бўйича) танлашдан бошланади, бунга қабул – узатиш коммутаторини тегишли ҳолатга ўрнатиш йўли билан эришилади. Бунда ЭП2 сигнални узатади, ЭП1 эса уни қабул қилиб олади.
Қабул қилинган сигнал коммутатор орқали фойдали сигнални ажратиш схемасига келади, у ерда кучайтирилади ва халақитлардан фильтрланади. Шу ернинг ўзида сигналнинг мавжудлиги ёки йўқлиги тўғрисида қарор қабул қилинади, бу ультратовушли тебранишлар йўқолиб қолганда хато ўлчашларнинг келиб чиқишининг олдни олади, масалан трубопроводни бўшатишда. Сигналнинг тарқалиш вақтини аниқлаш вақт оралиқларини ўлчаш блокида амалга оширилиб, унинг чиқишида tT баҳо микроЭҲМ га келиб тушади. Сўнгра микроЭҲМ буйруғига кўра нурланиш йўналиши қарама – қаршисига ўзгаради ва tT сигналнинг тарқалиш вақтининг тавсифланган ўлчаш тартиби энди оқимга қарши такрорланади. Шу билан ўлчаш цикли тугалланади, микроЭҲМ эса
  м3/соат (4.35)
ифодага мувофиқ суюқлик сарфининг жорий қийматини ҳисоблайди. Бу ерда SG – тезликларнинг профилига боғлиқ бўлган гидродинамик коэффициентига тескари пропорционал бўлган хатолик.
Датчиклар уланган УДР – 011 ультратовушли Доплер сарфлагичи
Асбоб трубопровод (қувур) нинг ташқи томонида жойлашган иккита ЭП (4.21 – расм) ни ва кварц генеротори, қувват кучайтиргичи, квадратур қабул қилгич (приёмник), фазовий детектор (ФД), қабул қилинган сигнал спектрининг оғирлик марказини баҳолаш схемаси билан ҳосил қилинган электрон блокни, шунингдек, микропроцессор негизида ишланган микроЭҲМ ни ўз ичига олади.
Мазкур асбобда қабул қилинган сигналнинг квадратур демодуляцияси принципи амалга оширилган бўлиб, у суюқлик ҳаракатининг йўналишини аниқлашга имкон беради.
Қувват кучайтиргичининг чиқишидан келаётган, w0 частотали узлуксиз тебранишлар билан уйғотиладиган ЭП1 трубопровод ўқига бурчак остида назорат қилинаётган муҳитга нурланувчи ультратовушли тўлқинни вужудга келтиради. Қабул қилинган тебранишлар қабул қилгич (приёмник) ка узатилади. Унинг чиқишида доплер частотали квадратур сигнал ажралиб чиқиб, у бир томондан ФД га келади, иккинчи томондан спектрнинг оғирлик марказини баҳолаш схемасининг киришига келади. Δ wцт нинг сон қиймати микроЭҲМ га келиб тушади, у ерда (4.34) ва (4.35) муносабатларга мувофиқ сарф Q нинг қийматини ҳисоблаш амалга оширилади.
УВР – 011 ва УДР – 011 сарф ўлчагичларнинг асосий харктеристикалари (тавсифлари) 4.1 – жадвалда келтирилган. Иккала асбоб қўлланишга рухат этилган ўлчов техникаси воситаларининг Давлат риетрига киритилган. Асбобларни ишлатишнинг давомийлиги йиғиндиси ҳозирги вақтга келиб 4000 суткадан ортиқни ташкил этади.

Асбобларнинг асосий тавсифлари

4.1 – жадвал

Сарфлагичнинг параметрлари

1УДР – 011

1УВР – 011

Қувурнинг ички диаметри, мм

140 – 1600

190 – 1600

Оқим тезлигини ўлчаш диапазони, м/с

0.1 – 6

0.1 – 6

Сарфни ўлчаш диапазони м3/соат
Ўлчаш хатоси, % кўпи билан

0.4 – 43000
2

2.3 – 43000
1.5

Датчикларнинг ишчи температуралари диапазони, 0С

+20 ÷ +100

+20 ÷ +100

Электрон блок ишчи температуралари диапазони, 0С

+5 ...40

+5 ...40

Электрон блокнинг габаритлари, мм

340×40×250

340×40×250

Электрон блокнинг массаси, кг кўпи билан

2.5

2.5

Таъминот кучланиши, В

  ёки 12 В

  ёки 12 В

Истеъмол қилинадиган қувват, Вт кўпи билан

12

10

Датчиклар ва электрон блок орасидаги масофани, кўпи билан

70

70




Download 141,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish