Amaliy mashg’ulotlar mavzu : Matematik tasavvurlarni shakllantirish nazariyasi va texnologiylari fanining nazariy asoslari


боланинг янги билимларни катталар ёрдамида эгаллаши



Download 105,25 Kb.
bet5/9
Sana25.02.2022
Hajmi105,25 Kb.
#274770
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-amaliy mavzu

боланинг янги билимларни катталар ёрдамида эгаллаши;

  • боладаги узлаштирилган билимларни, масалаларни мустакил ечишда куллаш, татбик этиш кобилияти.

    Л







    У *г







    в





    .С. Виготскийнинг таклифларини амалиётда куллаганда:

    а) болаларга масалани ечилишини курсатиб, худди шунга ухшаш масалани узларига ечиш учун беради;
    б) тарбиячи бошлаб куйган масалани боланинг ечиб тугатишини тавсия этади;
    д) мураккаброк масалаларни ечишни болага тавсия этади;
    22
    е) масаланинг ечилиш принципини
    ' r I'CHBrRCHAK
    тушунтиради, ёрдамчи саволлар беради, муаммолар куяди, масалани кисмларга булади ва хоказо.
    Бундан ташкари, масалани ечиш жараёнида тасаввурни хосил килдириш жараёнини аниклаш учун тавсия этилаётган усуллардан фойдаланиш максадга мувофик булади, деб хисоблаймиз.
    З.И.Калмакованинг ишларида таъкидланадики, якиндан тушунчаларни ривожлантириш майдонини урганишда, Виготский айтганидек, масаланинг факатгина катталар ёрдамида ечилиши мумкин булмай, балки боланинг максадига етиш учун талаб килинаётган ёрдамнинг меъёри хам ахамиятга эгадир.
    З.И.Калмакованинг фикрича, болада математик тушунчаларни шакллантиришнинг энг ишончли курсаткичи — унинг таълимийлиги, яъни боланинг билимларни узлаштиришининг умумий коидаларида, деб хисоблайди. Таълимийликнинг асоси, унинг асосий ташкил этувчиси— таълимийликнинг бошка параметрларини юкори даражада аниклаб берадиган фикрий фаолиятнинг умумийлаштирилишидир. Масаланинг бола учун фойдали ечилиши В. Г. Разумовский, З.И.Калмакова ва бошкаларнинг фикрича, бола шу масалани чин кунгилдан кабул килиши лозим. Бунинг учун ушбу билимларга кизикишни ривожлантириш талаб килинади. Аммо бу жуда субъектив ва маълум микдорда сунъий холат, чунки бундай фаолиятни хар доим хам табиий деб тасаввур килиш кийин. Болада янгиланган фаолият пайдо булади ва шаклланади. Бундай фаолият асосида бола хар хил кобилиятларни узлаштиради ва янгилайди. В. В. Давидов ушбу фаолият укув масалаларини, яъни урганилаётган объект ва холатларнинг мухим томонларини аниклашга, ривожланиш конунияти ва уларнинг ривожланишини аниклайдиган мохиятини очиб берадиган жихатларини урганиш жараёнида булади, деб хисоблайди. Шахс харакатланмасдан максадни аниклай олмайди. Бошкача айтганда, максадлар тасвирланмайди, асоссиз субъект була олмайди, улар объектив холатларда берилган. Яъни, максадни топиш учун харакатланиш зарур. Фаолиятимиз, харакатимиз канчалик хар хил булса, максадни аниклаш, олдиндан кура олиш имконияти шунча купрок булади.

    Download 105,25 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4   5   6   7   8   9




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish