Amaliy mashg’ulotlar mavzu : Matematik tasavvurlarni shakllantirish nazariyasi va texnologiylari fanining nazariy asoslari


изланиш ва янгиликни яратиш хамда уни оммалаштиришга каратилган мустакил харакатдан иборат



Download 105,25 Kb.
bet3/9
Sana25.02.2022
Hajmi105,25 Kb.
#274770
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-amaliy mavzu

изланиш ва янгиликни яратиш хамда уни оммалаштиришга каратилган мустакил харакатдан иборат.

Адабиётлар тахлиллари шуни курсатадики, математик тушунчаларни ривожлантириш махсулининг юкори даражадаги янгилиги,унга эришиш жараёнининг узига хослиги ва аклий ривожланишга сезиларли таъсир курсатиш билан ифодаланади. Айрим муаллифлар боланинг турли фикрлашлари уларнинг олдида турган янги муаммоларни мустакил ечишга, чукур билимларни тез эгаллашга, кулай имкониятга енгил утишга ундайди, деб хисоблайдилар.
С.Л.Рубинштейннинг биринчилардан булиб умумий аклий ривожланиш борасида килган изланишлари максадга мувофикдир.
У рухшуносликдаги фаолият тоифасини рухий изланишнинг объекти хамда максади килиб киритди ва асослади. Фаолият назарияси асосида С.Л. Рубинштейн фаолият тушунчасини субъектдан объектга утиш деб киритади.
С.Л.Рубинштейн фаолиятнинг иккинчи боскичини объектдан субъектга караб борган алокадан иборат деб хисоблайди.
С.Л.Рубинштейннинг диккат марказида, инсон фаолияти жараёнида факатгина узига хос булган шахс сифатида узининг хусусиятларининамоён этиб колмай, балки ундаги рухиятнинг шаклланиши объект булиб аникланади, деган мазмун туради. “Фаолият”, “харакат” тушунчаларининг фундаментал психологик тушунчалари А. Н. Леонтьев ишларида ёритилган.
Фаолият — субъектнинг бир-бирига богланган реаллигининг узаро таъсир курсатиши деб билган А.Н.Леонтьев, реалликнинг бола онгида акс эттирилиши

  • таъсир”нинг натижаси булмай, узаро таъсир, яъни бир-бирига дуч келган жараёнларнинг натижасидир, деб хисоблайди.

А.Н. Леонтьев ва С.Л. Рубинштейннинг укитиш амалиётидаги хулосаларига караганда, математик тушунчаларни шакллантиришда фаолият шаклларининг ишланмаси ва ишлатилиши хамда таълимдаги фаолият тамойилларининг бир-бирига кетма-кет утказилиши энг фойдали ва натижали йуналишдир.
Математик тушунчаларни ривожлантиришда булган барча изланишлар икки асосий йуналишда олиб борилмокда.Биринчи йуналишда математик тушунчаларнинг узига хос хусусиятлари таърифланади. Шу нуктаи назардан муаммоларни урганишга куп олимларнинг ишлари багишланган. Уларда бир неча гоялар аник акс эттирилган:
а) гоялардан бири — болаларнинг амалий фаолияти бажарилишидаги айрим белгилар уларнинг хар хил бирикмаларини ажратиб курсатмокда, яъни амалий масалаларни мустакил равишда тузмок, бажариш, ижодий характердаги масалаларни ечиш, аник ва яширин жараёнларнинг функционал богланишини тушунган холда бажариш ва хоказо;

Download 105,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish