Аммиакни хусусиятлари ва ишлаб чиқариш асослари аммиакни физик кимёвий хусусиятлари


АММИАК СИНТЕЗИ ҚУРИЛМАЛАРИ ХИЛЛАРИ



Download 181,27 Kb.
bet7/9
Sana12.07.2022
Hajmi181,27 Kb.
#783140
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
3-mavzu

АММИАК СИНТЕЗИ ҚУРИЛМАЛАРИ ХИЛЛАРИ


Улар қўлланилаётган Н2 + N2 аралашмасининг босимига қараб уч хилга бўлинади: 1) Паст босим (10 МПа) да ишловчи қурилмалари.



  1. Ўрта босим (20-30 МПа) даги қурилмалари.

  2. Юқори босимлар (75-100 МПа) да ишлайдиган қурилмалар.

Паст босимли қурилмалар қўпол, баҳайбат бўлиб, аммиакни аммиак-азотводород аралашмасидан конденсатлаб, ажратиб олишда қўшимча электр энергияси талаб қилгани учун кенг қўлланилмайдилар.
Катта босимда ишлайдиган аммиак ишлаб чиқариш қурилмалари ҳам кенг қўлланилмайди, чунки улар мураккаб тузилган ва қалин ясалган аппаратларни талаб қиладилар.
МДҲ ва чет элда кўп тарқалган қурилмалар - бу ўрта босимда ишлайдиган қурилмалардир. Ҳозирги вақтда ўрта 20-30 МПа да ишлайдиган, бирламчи қуввати йирик, кунига 600, 1360 ва 1420 тонна синтетик қурилмалар кенг тарқалгандир.
Кунига 600 тонна аммиак ишлаб чиқарадиган қурилмаларда тоза N2
2 аралашмаси кўп мақсадли сиқувчи машинада 33МПа гача сиқилиб, совуқ иссиқлик алмашгич қувурлари орқали ўтиб 290 К гача совиб (совиш жараёни сепаратордан чиқаётган совуқ газ ҳисобига бўлади) аммиакли буғлатгичга киради. (у ерда циркуляцион гази 270 К гача совутилади). Шуни таъкидлаш керакки, назарий жиҳатдан 1 тонна аммиак ишлаб чиқариш учун 633 м3 азот водород аралашмаси керак, амалиётда эса бу миқдор 2800-2900м3 ни ташкил этади.
      1. АММИАК ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ


аммиак ишлаб чиқариш бир неча системалар азот-водород олиш ва уни тозалаш; аммиак синтези;
аммиакни реакцияга киришмаган аралашмалардан тозалаш каби босқичларни ўз ичига олади.
Азот водород аралашмаси олиш ва уни тозалаш. АВА учун зарур азот ҳавони сиқиш ва сиқилган ҳавони ректификациялаш усулида олинади. Ҳавонинг таркибидаги компонентлар – азот атмосфера босимида -195,8°С, кислород –183°С қайнаш ҳароратига эга. Бу
температуралар ўртасидаги фарқ (–12,8°С) суюқ ҳавода техник тоза азот ва кислород олиш учун етарлидир.

      1. Download 181,27 Kb.

        Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish