Асаб тизимини текшириш усуллари (методик қўлланма) Тошкент – 2002


БМН VII жуфти (n. facialis) - юз нерви



Download 218 Kb.
bet14/15
Sana24.02.2022
Hajmi218 Kb.
#220590
TuriТопик
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
Методичка Неврологик статусни текшириш усуллари

БМН VII жуфти (n. facialis) - юз нерви.
Юз нервининг фаолиятини текшириш унчалик ќийинчилик туѓдирмайди, чунки боланинг йиѓлаганида ёки кулганида мимик мускулларнинг холатини текшириш мумкин. Болаларда юз нерви зарарланганида, бола пешонасини тириштира олмайди, кўзини юммайди, кўз ёриѓи ќисилади, у кўзнинг айлана мускулини ќиса олмайди, лунжини шишира олмайди, фалажланган томондаги оѓиз бурчаги осилган, бурун-лаб бурмаси текисланган бўлади.
Таъм билиш сезгиси гапга тушунадиган ва мактаб ёшидаги болаларда текширилади.


БМН VIII жуфти (n. vestibulocochlearis) - даќлиз-чиѓаноќ нерви.
Эшитишни текширшда боланинг хуши тушинарли бўлиши ва врач билан хамкорликни хохлаши муќим рол ўйнайди.
Вестибуляр аппаратни текширишда, бола нарсани кўриши лозим ва френзел очкасининг ёруѓлиѓига ќарашда асосий бешта йўналишга: олдинга, ўнгга, чапга, юќорига ва пастга ќараш мажбурланади. Бу иккита кичкина лампочканинг шуъласи гиперметрон очко (+20Д) бўлиб, оптик фиксациянинг ишонарли ёниши маќсадида ќўлланилади.


БМН IX ва X жуфтлари (n. glossopharyngens; n. vagus) - тил-ютќун ва сайёр нервлари.
Болаларда тил-ютќун нервининг фаолиятини текширишнинг аќамияти йўќ. Сайёр нервини текширишда эмаётганида туюлиш ёки овќатни ќайт ќилиш кабилар бўлиш-бўлмаслиги ўзига хос ахамиятга эга. Сайёр нервининг зарарланишида манќиланган товуш асосий белгилардан бири хисобланади.


БМН XI жуфти (n, accessorius) - ќўшимча нерв.
Ќўшимча нервнинг икки томонлама фалажлигида бола бошини кўтара олмайди ва бошини вертикал ушлай олмайди.


БМН XII жуфти (n. hypoglossus) - тил ости нерви.
Чаќалоќларда тилнинг харакат фаолиятининг бузилганлигини аниќлаш ќийин. Ёши бироз катта болаларда тилни харкатини текшириш учун тилини чиќариш кейин тилини ўнга, чапга, юќорига ва пастга харакат ќилдириш сўралади.
Харкат сохаси.
Болаларда харакат фаолияти катталардагидек текширилади.
Болаларда мускуллар тонуси, унинг харакатига ќараб аниќланади. Бўшашган, ќўл ва сонлари ташќарига бурилган болаларда кўпинча мускуллар тонуси сусайган бўлади. Ќўл-оёќларнинг кучли флексияси ёки опистотонуси мускуллар тонусининг кучайганини кўрсатади. Болани орќасидан ќўл билан кўтарганда елка ва танадаги мускуллар тонусининг холатини бахолаш мумкин. Агар болада тонус сусайган бўлса, боши орќага кетади, уни ўтиргизганда танаси олдинга чиќади. Шундан сўнг унинг ќўлларини ва кейин боланинг ўзини силкитиш лозим. Гипотонияда бундай холатларга ќаршилик сезилмайди.
Актив ва пассив ќаракат оддий тартибда текширилади.

Download 218 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish