«Автомобил йщллари» кафедраси автомобил йщлларини лойихалаш асослари


Мавзу: Йщл пойини намланиш манбалари. Грунт сувлари ва уларнинг мавсумий щзгариши. Йщл пойининг намлик иссиьлик тарзи



Download 0,93 Mb.
bet14/35
Sana09.06.2022
Hajmi0,93 Mb.
#648128
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   35
Bog'liq
Avtomobil yollarini loyihalash

Мавзу: Йщл пойини намланиш манбалари. Грунт сувлари ва уларнинг мавсумий щзгариши. Йщл пойининг намлик иссиьлик тарзи.


Режа:



  1. Йщл пойини намланиш манбалари.

  2. Грунт сувлари ва уларнинг мавсумий щзгариши.

  3. Йщл пойининг намлик иссиьлик тарзи.

  4. Бошьарувчи ишчи белгини танлаш.



Таянч сщзлари ва иборалари:
-Йщл пойи, намлик, сув ва иссиьлик, тенглама, давр, хисобий баландлик, ьават.

Йщл пойини намлигини ортиши жуда ыавфли бщлиб, бунда йщл тщшамаси мустаыкамлиги, кщтарма ва щймалар ён ьиялиги устиворлиги бирдан пасаяди. Йщл пойини намланиши 2 хил кщринишда бщлади:



Хуллас намланиш сабаблари ьуйидагилар:
-ёцадиган ьор ва ёмцир сувларидан, уларни шимилишидан, ер ости сувлари кщтарилишидан, сув буцланишидан, ьировдан ва х.к.
Бу сувлар кщп намлиги жойни об-хаво щзгаришига ва фаслга ьараб у ёки бу кщринишда щзгариб туради ва йщлга салбий таъсир кщрсатади.
Йщл пойидаги W намлик миьдори йил давомида бир ыил бщлмай, балки маълум ваьт щтиши билан ьщйидаги сув ва иссиклик щзгариш тенгламаси асосида щзгариб туради.


W = (А+В+С)-(Д+Е+Ц) ;

бу ерда A- ёцин сувлари;


B- шимилган сувлар;
C- оьиб келадиган ер ости сувлари;
D- йщлдан тушган сувлар;
E- тупроьдаги парланган сувлар;
F- ер остига шимилиб кетган сувлар.
Йил давомидаги ёцингарчиликлар, хороратнинг щзгарувчанлиги йщл пойи намлик тарзи щзгаришга мухим таъсир кщрсатади.
Йил давомида йщл пойи тупроцида намлик щзгариб 4 ыил давр кузатилади:
I- кузда намлик тупроьда йицилади;
II- ьишда тупроь пойи музлайди;
III- бахорда эриб тупроь намлиги ошади;
IV- ёзда тупроь ьуриб ьолади.
Бу щзгаришлар хар хил жойда хар хил бщлиб, лойихаловчи йщл ьуриладиган жойни об-хавосини йщл пойига таъсирини чуьур щрганиши шарт.
Автомобил йщлининг йщл пойи цилдиракдан берилаётган кучланишини йщл тщшамаси оркали ьабул ьилади, агар намлик керагидан ортиь бщлса, йщл тезда бщзилади, шунинг учун йщл пойининг намлиги йил давомида руысат этилгандан ошмаслиги шарт. Амалда кишдаги ер ости сувлари харакат вактида тупроь пойига кутарилмаслиги ва ён бошдан оьиб келадиган сувлар туриб ьолмаслиги таъминланиши керак. Улардан биринчиси йщл пойини ердан керакли бщлган баландликда лойихалашдир. Иккинчи шарт ер ости сувлари кутарилмаслиги учун химоя катлами ьуришдир.



Йщл пойи тупроци

Иьлим зоналари



Ер манзарасига ьараб, ер ости сувидан йщл пойигача бщлган баландлик, м.

I

II

III

IV

Майда ьум, енгил, йирик кумлар, енгил кумлоь

0,5/0,3

0,6/0,4

0,4/0,2

0,9/0,7

Чангли ьум, ьумлоь

0,8/0,5

1,0/0,6

0,7/0,4

1,2/0,8

Енгил ва оцир суглинок, лой

1,1/0,8

1,3/1,0

1,0/0,7

1,5/1,2

Оцир чангли кумлоь, енгил ва оцир чангли суглинок

1,2/0,8

1,4/1,0

1,1/0,7

1,6/1,2

Сурат, ер ости сувларидан, ер усти сувларидан кщтарилиш. Махраж, ер усти сувлари тупланиб улар 30 суткадан кам турувчи бщлса.
Айрим ыолларда йщл пойини ыисобий баландликка кщтариш ьийинлашиб ьолади. У ыолда йщл пойини пастроь белгилаб, орасига химоя ьатлами лойиыаланади.
Нам щтказмайдиган ьават 2 хил бщлади.

  1. Соз тупроьни (3-8см) битум билан ьориштириб зичлаб ётьизалади, ёки тул, рубероид, полиэтилин пленкаси ётьизилади.

  2. Йирик шацалдан, чопилган тош ёки йирик кумдан 15-20 см ьилиб бутун йщл пойи энига ёткизилади.

Назорат саволлари:



  1. Йщл пойини намланиш сабабларини нималардан иборат?

  2. Сув-иссиьлик щзгариши тенгламаси ьанаьа куринишда бщлади?

  3. Йил давомида йщл пойи тупроцида ьандай даврлар кщзатилади?

  4. Нам щтказмайдиган ьават неча хил бщлади?

11-Маъруза



Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish