«Автомобил йщллари» кафедраси автомобил йщлларини лойихалаш асослари


В ьулайлик даражаси-бир бирига боцлик оьим



Download 0,93 Mb.
bet10/35
Sana09.06.2022
Hajmi0,93 Mb.
#648128
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   35
Bog'liq
Avtomobil yollarini loyihalash

В ьулайлик даражаси-бир бирига боцлик оьим.
Бунда автомобиллар бирин кетин харакатланиб, ьщвиб щтиш анча ьийинлашади. Харакат миьдори щсиши билан ьщвиб щтиш мумкин бщлмай ьолади. Хайдовчидан жуда сезгирлик талаб этади.


Г ьулайлик даражаси - зич ёки тщйинган оьим.
Ьувиб щтиш асосан мумкин бщлмай ьолади. Тезлик камайиб йщлни бщзилган жойларида харакат тщытаб ьолиши мумкин. Куннинг хар хил ваьтида йщлнинг маълум бир ьисмида хар хил харакат тарзи бщлиши кузатилади.
Харакат оьими хусусиятларини ифодалайдиган кщрсаткичлардан бири транспорт оьими зичлиги хисобланади. Бу 1км узунликдаги йщлдан утадиган автомобиллар сони.


(27)

бу ерда N – харакат миьдори (авт/соат);


V – харакат тезлиги (км/соат).
Транспорт оьимидаги жараёнларнинг мираккаблиги, уларнинг харакат тезлигига таъсири ва бу каби омилларни кщплиги оьим харакат тарзини математик боцлиьлик билан аниь ёритишга имкон беради. Шунинг учун транспорт оьимлари назариясининг кщп сонли айтилган гипотезалари соддалаштирилган схемаларда кщриб чиьилади. Улар иккита асосий гурухга бщлинади.

  1. автомобиллар оьими динамик моделига асосланган назария;

  2. эхтимоллик моделига асосланган назария.

Йщлнинг щтказувчанлик ьобилияти. Маълум бир ваьт ичида йщлдан ьанча автомобиллар щтиш мумкинлиги бщлиб, бу автомобилларни тезлигига ва йщл харакатини щйиштирилганлигига боцлиь. Шунга асосан ьщйидаги щтказувчанлик ьобилиятларини йулларда куриш мумкин.



  1. Энг кщп щтказувчанлик ьобилияти, йщл горизонтал бщлиб хеч кандай камчилиги бщлмаганда якка автомобиллар назарияси бщйича щтиш мумкинлиги.

  2. Амалий мавжуд щтказувчанлик кобилияти---об-ыавони ьулай пайтида йщлни бирор ьисмини щтказувчанлик ьобилияти. Об-хавони щзгаришига, йщл шароитига, автомобилларни турига боцлиь равишда йщлни бирор ьисмидаги щтказувчанлик ьобилияти, анча фарь билан щзгариб туриши мумкин.

Йщлнинг щтказувчанлик ьобилияти тезлик V бщлганда, йщлни бирор бщлагидаги бир томонга харакатланувчи автомобилларнинг 1 соат ичидаги микдори.


(28)

Бу ерда: Корьа- - тормозни фойдаланиш ыолати коэффициент;


Колдин-
lыав - ыавфсиз масофа;
lщз - автомобил узунлиги.
. (29)

Агар олдинда кетадиган автомобил тщсатдан тщхтаб ьолди десак, ёки олдиндаги автомобилдан бирор ьути тушиб кетди десак, у ыолда


Колд.=0 бщлади.

N1щт= авт/с (30)


Бу ыолатда тезлик ошган сайин щтказувчанлик камайиб боради. Агар иккала автомобилни тормозлари бир хил ишласа.


Корьолд.


авт/с. (31)

ЬМЬ 2.05.02.95 га асосан щтказувчанлик ьобилиятилари, йщл даражаси бщйича ьуйидагича:





Йщл даражаси

Щртача щтказувчанлик ьобилияти, йщлни бир ьатнов ьисмида ыар хил манзарали жой; авт/с

Текисликда



Адирда

Тоцда

II
III
IV
V

1200
1000
850
650

1000
900
800
550

1000
800
650
400


Йщлни юкланганлик даражаси - бу ыаракат миьдорини йщлнинг щтказувчанлик ьобилиятига нисбати билан ифодаланади.


(32)

N - ыар миьдори; P - щтказувчанлик ьобилияти.


Z = 01,0 гача бщлади.
Транспорт оьими 4 хил ыарактерли ыолат билан фарьланади.



Ыар. Ьул. Дар.

N авт/соат

Трт. Оьим. Ыолат.

Автомобиллар ыаракат шароити

Юк. коэф. Z

Vоь / Vяк.

Ыайдов. иш шароит.

А

Б


В
Г



360

900

1200
1600


Эркин

Ьисман боцлиь


Боцлиь
Тщйин-ган

Щзаро таъсирлар йщь
Автомобиллар тщ-даси ташкил топа-ди. Ьувиб щтиш юзага келади.
Авт.тщдаси купаяди. Улар орасида ин-тервал саьланади. Ьувиб щтиш ьийин-лашади.
Тщлиь оьим ыолати юзага келади. Тез-лик жуда камаяди. Йщлнинг бузуь бщ-лагида ыаракат тщхтайди.

<0,2

0,2-0,45
0,45-0,70


0,7-1,0


0,9-1,0

0,7-0,9

0,55-0,7

0,4-0,55


Енгил

Щртача

Ьийин-лашган

Зщриь-ьан



Назорат саволлари:



  1. Автомобил харакатида неча хил харакат тарзи кщзатилади?

  2. Транспорт оьими зичлиги ьайси кщрсаткичларга боцлиь?

  3. Йщлнинг щтказувчанлик ьобилияти ьандай аниьланилади?

  4. Йщлни юкланганлик даражаси ьандай аниьланилади?

8-МАЪРУЗА.





Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish