Автомобиль транспорти корхоналари рентабеллиги таҳлили ш. Т. Эргашев



Download 46,36 Kb.
bet6/6
Sana16.07.2022
Hajmi46,36 Kb.
#810074
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
БМАга

Корхона активлар

Фойда солиғи тўлангунга қадар фойда

2013

Давр бошига

907961,8

Ўтган йил шу даврида

51460,8

Давр охирига

816652,6

Ҳисобот даврида

-56082,9

Ўртача

862307,2

-2311,05

2014

Давр бошига

816652,6

Ўтган йил шу даврида

-56082,9

Давр охирига

747369,6

Ҳисобот даврида

104990,5

Ўртача

782011,1

24453,8

2015

Давр бошига

747369,6

Ўтган йил шу даврида

104990,5

Давр охирига

726028,4

Ҳисобот даврида

29132,3

Ўртача

736699

134122,8

2016

Давр бошига

726028,4

Ўтган йил шу даврида

29132,3

Давр охирига

829689,2

Ҳисобот даврида

61711,8

Ўртача

777858,8

45422,05

2017

Давр бошига

829689,2

Ўтган йил шу даврида

61711,8

Давр охирига

1086774,5

Ҳисобот даврида

215481,2




958231,85

277193

Корхонада 2013 йил ҳисобот даври охирида зарар кўрилиши, бир вақтнинг ўзида активлар суммасининг камайиши активлар рентабеллигининг паст даражада бўлишига олиб келган. 2014 йилда эса, активлар суммасида яна йил бошига нисбатан камайиш кузатилсада, корхона фойдаси кескин, яъни йил бошига нисбатан, 2,9 баробарга ўсганлигини кўришимиз мумкин. Мазкур ҳолат бир томондан активлар рентабеллигини ошган деган хулоса чиқаришга олиб келсада, иккинчи томондан активлар суммасининг ошиши фойдага таъсири йўқлигини кўрсатган.
2015 йилда активлар суммаси ўтган йилган нисбатан сезиларли бўлмаган миқдорда, яъни 3 фоизга пасайган бўлсада, корхона фойдаси ўтган йилнинг шу даврига нисбатан 3 баробарга пасайган. Бу эса, мазкур рақамларга асосланган ҳолда хулоса чиқариш имконини бермайди.
2016 йилда яна корхона фойдасида кескинлик кузатилиб, ўтган йилнинг шу даврига нисбатан корхона фойдаси 2,7 баробарга ўсган. Активларнинг ўсиши эса, 15 фоизни ташкил этмоқда.
Корхона бўйича кўрсаткичлар яна ноодатий ўзгаришларни касб этиб, 2017 йилда активлар суммаси йил бошига нисбатан, 31 фоизга ошган бўлса, корхона фойдаси ўтган йилнинг шу даврига нисбатан 3,5 баробарга ошган.
Корхона бўйича умумий хулоса қиладиган бўлсак, корхона фойдаси ва активлар рентабеллиги ўртасида тўғридан тўғри боғлиқлик мавжуд эмас. Бирининг ўзгариши иккинчисининг мос равишда ўзгаришини таъминламайди.
“Ravon Kelajak trans” корхонаси маълумотларини таҳлил қилар эканмиз, корхона активлари рентабеллиги ижобий, яъни 2013-2015 йилларда бир мунча паст бўлсада, 2016-2017 йилларда ўсиш тенденциясига эга (4-жадвал).

Кўрсаткичлар

Корхона активлар

Фойда солиғи тўлангунга қадар фойда

2013

Давр бошига

1656972,2

Ўтган йил шу даврида

259217,9

Давр охирига

1631850,3

Ҳисобот даврида

26275

Ўртача

1644411,25

142746,5

2014

Давр бошига

1631850,3

Ўтган йил шу даврида

26275

Давр охирига

1577322,4

Ҳисобот даврида

23496,8

Ўртача

1604586,35

130621,5

2015

Давр бошига

1569883,7

Ўтган йил шу даврида

23496,8

Давр охирига

1688179

Ҳисобот даврида

52128,2

Ўртача

1629031,35

37812,5

2016

Давр бошига

1697153,9

Ўтган йил шу даврида

52128,2

Давр охирига

1832249,7

Ҳисобот даврида

77812

Ўртача

1764701,8

64970,1

2017

Давр бошига

1832249,6

Ўтган йил шу даврида

77812

Давр охирига

2145123,6

Ҳисобот даврида

580694,1




1988686,6

329253,05

Навбатдаги объектимиз маълумотларини таҳлил қилар эканмиз, янаям юқоридаги берган дастлабки хулосаларимизга амин бўламиз. Яъни, мазкур корхонада, 2013 йилда активлар суммаси йил бошига нисбатан 2 фоизга камайган бўлсада, корхона фойдаси ўтган йилнинг шу даврига нисбтан сал кам 10 баробарга (985 фоиз) ошган. 2014 йилда активлар суммаси қисман пасайиб, корхона фойдасида ҳам катта ўзгаришлар бўлмаган. 2015 йилда корхона 2 баробардан кўпроққа ошган бўлиб, активлар суммаси сезилмас даражада ошган.
2016 йил ҳам нормал бўлсада, 2017 йилда активлар суммаси йил бошига нисбатан, 17 фоизга ошган бўлса, корхона фойдаси ўтган йилнинг шу даврига нисбтан, 7,45 баробар (746 фоиз) ўсган. Бу эса, активлар соф рентабеллигини аниқлашда ички маълумотлардан, хусусий рақамлардан фойдаланиш лозимлигини кўрсатади.


4. Хулоса ва таклифлар.
Юқорида кўриб чиқилганлар асосида қуйидаги хулосалар шакллантирилди:
1. Автомобиль транспорти корхоналарида рентабелликни таҳлил қилиш ва уни ошириш бўйича бошқарув қарорини қабул қилиш учун:
- корхона фаолияти йўналишидан келиб чиқиб, даромад манбаларини турларга бўлиб олиш;
- фаолият фойдаси ва умумий фойдани алоҳида ажратиб олиш;
- рентабелликка таъсир қилувчи ички ва ташқи омиллар ҳамда уларнинг рентабелликка таъсир даражасини аниқлаш;
- рентабелликни аниқлашда албатта тармоқ хусусиятини инобатга олиш мақсадга мувофиқ.
2. Активлар рентабеллигини аниқлашда активлар суммаси йил давомида ошиб, камайиб, кўпайиб туришини ва баланс ҳисоботида фақатгина йил боши ва йил охиридаги сумма кўрсатилишини, аммо, фойда эса, йил давомида неча маротаба бўлса ҳам ҳаммаси қўшиб кўрсатилишини ҳисобга олиб, активларни ҳам корхона ички ҳисоб маълумотлари асосида барча фойда олинган даврдар бўйича ўртача суммасини олиш мақсадга мувофиқ.
3. Бизнинг фикрича, активлар рентабеллигини аниқлашда икки тушунчадан фойдаланиш мақсадга мувофиқ. Биринчи, амалдаги тартибга кўра аниқланадиган, корхона фойда солиғи тўлангунга қадар фойданинг активлар ўртача йиллик қийматини – активлар рентабеллиги сифатида ҳисоблаш. Иккинчи фаолият билан боғлиқ фойдани айнан шу фойдани шаклланишида қатнашган активларнинг ўртача йиллик қийматига нисбатан ҳисобланадиган активлар соф рентабеллигини аниқлаш лозим. Бундан активлар ўртача йиллик қийматини ҳисоблашда фақат йил боши ва йил охиридаги қийматини эмас, ўрта оралиқдаги фойда кўрсаткичлари ҳисобланган даврлар бўйича олиш мақсадга мувофиқ.

1 О.В. Демчук, С.Г. Арефьева. Прибыль и рентабельность предприятия: сущность,
показатели и пути повышения. Проблемы экономики и менеджмента. № 8 (48) – 2015

2 Шумпетер Й. Теория экономического развития. Капитализм, социализм и демократия.
М.: Эксмо, 2007. 864 с.

3 Чараева М.В.. Основные направления повышения рентабельности промышленных предприятий в россии. Вестник пермского университета 2012 экономика Вып. 4(15)

4 Фридман А.М. Финансы организации (предприятии). Учебник. 2-е изд. – М.: Дашков и К, 2013. – С.368 – 369.

5 Абдукаримов И.Т. Отчет о прибылях и убытках – основной источник информации для мониторинга и анализа финансовых результатов предприятия // Актуальные вопросы экономики и управления. 2013. №1 (047).

6 Geoffrey Whittington Profitability. Accounting Theory and Metodology. Taylor and Francis e-Library. – London-New York, 2007. – P.45.

7 Ўлмасов А., Ваҳобов А. Иқтисодиёт назарияси. Дарслик. – Тошкент: IQTISOD-MOLIYA, 2014. – Б.153 – 155.

8 Ваҳобов А., Маликов Т. Молия. Дарслик. – Тошкент: Ношир, 2012. – Б.232.

9В.Г.Когденко. Методика комплексного анализа показателей рентабельности по данным
консолидированной отчетности. Экономический анализ: Теория и практика. Методы анализа. 24(327). 2013.

10 Э.Хелферт. Техника финансового анализа. 10-е изд. СПб: Питер, 2003

11 Ўрганилган манбалар асосида шакллантирилган.

12 М.Калонов. Даромадлар ва харажатлар ҳисоби ҳамда таҳлили услубиёти (автотранспорт корхоналари мисолида). Тошкент. Akademnashr, 2019. – 352 б. 262-б.

13 Ўша манба.

14 Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2015 йил 28 июлдаги “Давлат улуши бўлган акциядорлик жамиятлари ва бошқа хўжалик юритувчи субъектлар фаолияти самарадорлигини баҳолаш мезонларини жорий этиш тўғрисида”ги 207-сонли қарори билан тасдиқланган Низом.

Download 46,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish