Бах. Ром тожиев, насиба исахожаева кдламтасвир, рангтасвир ва



Download 2,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/29
Sana29.06.2022
Hajmi2,85 Mb.
#718022
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
5a7fa8cf1e101bbdb12a9187ad4063f8 КДЛАМТАСВИР, РАНГТАСВИР ВА КОМПОЗИЦИЯ АСОСЛАРИ

I Б О Б .
Каламтасвир.
К^ыамтасвир ва унинг м ацсад-вазиф алари.
Тасвирлашнинг асосий ^онун — коидалари
Тасвирий санъат хар бир ижодкор шахе учун жуда кенг фаолиятлар 
майдонидир. Раем чизиш ни пухта эгаллаш барча санъат турларида му- 
\и м уринни эгаллайди. Шу сабабли академик сурат ишлаш билими тас­
вирий ф аолиятнинг барчасида кул келади, муваффакиятни таъминлай- 
ди. К,аламтасвир ишлашга ва уни уз маънавий хаётида фойдаланишга одам- 
лар цадимги пайтларданок интилиб келганлар. Ш у сабабдан хам раем 
чизиш нинг маълум конун-коидалари ишлаб чик,илган ва йиллар, аср- 
лар мобайнида такомиллаш тирилиб келинган. К,аламтасвир барча тас­
вирий санъат турларининг асоси, негизи десак хато булмайди. Укув-машк, 
вазиф аларни пухта, иф одали килиб тасвирлай олиш академ ик раем 
конун-коидаларини атрофлича хам назарий, хам амалий жихатдан урга- 
ниш ни такозо этади. Улар иш ф аолиятини сифатли таш кил этилиш ига 
\а м куп томондан б ом и кл и р. Бундан таш кари чизиш да ишлатиладиган 
асбоб-анжомлар сифатли, талабга жавоб берадиган булиши керак.
Кдламтасвир ишлашнинг энг асосий талаби чизиш объектини ХДР то- 
монлама ухшатиб акс этгиришдан иборат фаолиятни таъминлашдир. Бу­
нинг учун тасвирни когоз сатхида ту ф и жойлаштириш, нисбатларини туф и 
аникпаш, буюмларнинг узаро масофасини ва перспектива холатларини аник 
топиш талаб этил ад и. Иш нинг максадга мувофик чикишида албатта билим, 
тажриба ва махорат етарли даражада керак булади. Билим укиш, урганиш, 
мутолаа килиш оркали орттирилса, тажриба ва махорат куп ишлаш, тин- 
май маш к килиш, интилнш эвазига орттирилиши маълум.
Таълим олиш нин г яна бир мухим шарти хар бир тасвир этиладиган 
нарса, ходиса, лавхани аслидан, яъни натурадан караб акс эттирили- 
шига жуда боглик эканлиги сир эмас. Чунки чизиш да хдёт хакикатини 
курсата олиш сифати энг мухимдир десак асло янглиш маймиз.
Тасвир чизиш ни урганиш оддий натюрмортларни, шунингдек ал о \и - 
да-ало\ища турган буюмларни акс эттириш оркали амал га оширилади. 
Иш тасвирни когозга т у ф и ва чиройли тарзда жойлаш тириш дан бошла- 
нади, сунг хар бир нарсани узаро жойлаш иш и, улар орасидаги масофа- 
лар нисбатлар аникпанади. Бунда калам енгил, когозга ортик даражада 
босмасдан иш латилиш и керак. Акс холда нотугри чиккан жойлар ва 
ёрдамчи чизикчарни учиргич билан кетказиш кийин булади. Ш унинг учун 
^ртача юм шок/! и к даражасидаги «ТМ», «М», «2М» русумли каламлар- 
дан фойдапаниш анча кулай.
Тасвирларни ишлашда перспектива коадаларига амал килиниши зарур.
Маълумки, хар бир нарса бош ка нарсадан узокрокда турган булса, у


кузимизга кичрайиб куринади, тархлари \ам хирарок булади, унга ту- 
шаётган ёр у м и к , соялар \ам биринчи пландаги буюмникидан фаркда- 
ниб туради. Буларнинг хдммаси чизикли ва ,\аво перспективаси \одиса- 
сининг табиатда намоён булишидир. Ана шу ж и\атдан тугри акс этти- 
рилса тасвир \а к к °н и й чик,иши таъминланади. \ а р бир нарса когозда 
тасвирланар экан, албатта унинг туришига нисбатан уф к чизиги топиб 
олиниш и керак. У чизувчи киш ининг кузи баландлигидан утувчи тасав- 
вур этиладиган горизонтал ту ф и чизикни таш кил этади.
Натюрмортларда уни ту ф и аникдаб олиб тасвир яратишда фойдала- 
ниш зарур шартлардан асосийси булиб, тасвирнинг \акк о н и й чицишни 
таъминлайди. Нарсанинг тасвирини горизонтал сат\га ва вертикал кар­
тина сат\ига нисбатан \олати хам перспектива куриниш ига мувофик, 
топилади. Бунда томонларнинг циск,ариб, узокдашиб борган сари кич­
райиб куриниши уфцнинг туташиш нуктасига асосан топиб чизилади.
Тасвир яратишда фазовий перспективага \а м а,\амият берилиш и зарур. 
Чунки як,инда жойлаш иб турган буюм узо
1
ф окдагисидан туси, ранги, 
тук-очлиги билан ажралиб туради. Соя-ёругликларни тасвир тархларига 
монанд ухшатиб акс эттириш улар урнини т у ф и мутаносиб топиш га 
\ам богликдигини унутмаслигимиз керак.
Натюрмортларда манзара тасвирларига нисбатан перспектива коида- 
ларини куллаш мураккаброк,, чунки буюмлар, нарсалар орасидаги фарк,, 
масофалар камрок булиб, улар диккат билан кузатилиб аникданади. М ан­
зара, табиатдаги перспектива эса як,к,олрок, сезилади. Масалан, текис йунал- 
ган темир йулни кузатсак бу \одиса аник; куринади. Ундаги рельслар узок- 
лашган сари бир-бирига як,инлашиб, уфккд бориб бирлашиб, нукта булиб 
икки томондаги сим ёгочлар тобора калталашиб бораётгандек туюлиши 
ф икримизни гасликдайди. Бу \одисани кузатиб перспектива конуниятла- 
рини англаб олиш, та\пил килиш, теги шли билимларни олиш мумкин.
Раем чизиш ж араёнини боскичм а-боскич таш кил этилиш и тасвир 
яратиш нинг энг му>;им педагогик шартлардан биридир. Бунинг учун раем 
чизганда унинг \аж м ига, ифодасига \а м , \а р бир нарсанинг узи мавжуд 
булиб турган атроф му\итига \ам объектив тарзда ёндош илиш и \ак,к,оний 
тасвирланиш и керак.

Download 2,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish