Бах. Ром тожиев, насиба исахожаева кдламтасвир, рангтасвир ва


Укув цаламтасвир хам да каламчизгилар баж ариш да композиция



Download 2,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/29
Sana29.06.2022
Hajmi2,85 Mb.
#718022
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
5a7fa8cf1e101bbdb12a9187ad4063f8 КДЛАМТАСВИР, РАНГТАСВИР ВА КОМПОЗИЦИЯ АСОСЛАРИ

Укув цаламтасвир хам да каламчизгилар баж ариш да композиция
асослари ва ижодий малакаларии ривожлантириш
Тасвирий санъатнинг барча турларида ва жанрларида ком позиция 
масаласини \а л эгиш етакчи уринларда туради, десак янглиш маймиз. 
Бунинг учун эса \а р бир санъат турига м увоф ик тарзда композиция асос- 
ларини куллай билиш керак. Шу уринда композиция умумкоидалари пухта 
урганилиши зарур. Улар академик каламтасвирлар яратиш , Урганиш, 
маш к килиш жараёнининг *ам ажралмас кисмидир.


М асалан таспирнинг яхлитлиги, томонлари ва цисмларининг улча- 
ми, мутаносиблиги, сим м етриявийли к, м увозанат, ранг ва туе, соя- 
ёруг муносабатлари, балиийлик меъзонларига амал цилиниш и масала- 
лари, шунингдек, мавзунинг аниц-тиниц булиши кераклиги умумкрида- 
лар сирасига дахдаорлиги билан ажралиб туради. Маълумки, кдламтасвир 
барча тасвириёт со\аларинмнг асосидир. Композиция крнун-кридаларисиз 
эса одлий тезкор чизгини хам тасапвур этишимиз кийин. Чунки оддий хома- 
ки раемда хам узига хос улчам, мутаносиблик, \амда унча куламли булма- 
сада мазмун мавжуд буладики, бу ходисани х,еч ким инкор цила олмайди.
Маълумки, инсон крматини чизиш жараёни боск,ичма-боск,ич амалга 
оширилади. Бунда албатта академик раем ишлаш амаллари кулланилали. У 
эса оддийдан мураккабга утиб бориш оркдли юзага чик,арнлади. Одам тасви- 
ри талабалар, уни энди чизишни урганаётганлар учун анча мураккаб иш- 
дир. Бу соханинг назарий кнемини укпб, урганиш машкдар учун чизилади- 
ган вазифалар сифатини ош ириш нинг омилидир. Чунки нафакдт йиллар, 
балки аерлар давомида академик раем чизиш сирлари очилиб, тадк,ик, этиб, 
такомиллаштирилиб келинмокда. Шундан маълумки узига хос, инкор этиб 
булмайдиган тамойиллар, крнун-коидалар вужудга келган. Уларга амал кили- 
ниши айник,са урганувчиларга ёрдам берадиган зур омилдир.
Одам цоматини тулик, тасвирлаш , унинг бош к,исмини чизиш амал­
лари тул и к, узлаштирилиб олингач бошлангани маъкул. Шунда дастлаб- 
ки машкдарданок, етарли самарага эриш иш мумкин булади. Асосий эъти- 
бор танани тадцик, этиш ва тасвирлаш ишига кдратилади. Маълумки ин­
сон кддди-коматининг уз улчамлари, мутаносиблик тамойиллари мав­
жуд. Масалан ёш бола бош ининг улчами танага нисбатан жихатдан анча 
мутаносибликда булади ва танага, унинг баландлик улчамига олти, етти, 
баъзан етти ярим карра жойлашади. Албатта бу меъзонлар нисбатан булиб 
турли одамларда \а р хиллик касб этади.
Одам цоматини чизишда унинг тузилишини (конструкциясини) билиш 
катта а\амиятга эга. Бунинг учун чизувчи тананинг к,андай харакат \олати- 
да, к,ай вазиятла турганлигини крралама чизгилар к,илиш оркдли та\лил 
к,илиш, куплаб шундай машкдар бажариши, сунг асосий ишни бошлаши 
керак. Чизганда хам киёфани, унинг барча булакларини алохида-ало\ида 
эмас, балки яхлит акс эттиришга уриниш, хам да бунга эришиш лозим 
булади. Аммо х«Ф бир булак унинг тасвирда тутган роли хам унутилмаслиги 
керак. Турган одам циёфасини чизишнинг асосий амаллари нималардан 
иборат, деган саволни олдимизга куйиб, унга жавоб берайлик:
Илгариги вазифалардагидек бунисида хам дастлабки мацеад объекти- 
ни цогоз сатхига чиройли к,илиб жойлапггиришдан иборатдир. Сунгра тана 
туриш вазияти, холати топилади, кейин цоматнинг кисмлари, улчамла­
ри узаро мутаносиблиги топилади. Улар оламнинг кекса ёшлигига, семиз 
ёки озгинлигига, буйининг паст ёки баландлигига боглик, булади. Бунда 
албатта одамнинг к,айси бир оёгига, ёки иккала оёгига таяниб турганли-


ги эътиборга олиниш и мухимдир. Чунки шунга к,араб тананинг х,олати 
узгариб туради. Елка, бош, бел, тос, цул ва оёк/iap туриши хар хил кури- 
ниш га эга булади. Маълумки, одам умуртк,а погонасининг тузилиш и хам 
унинг куриниш ига таъсир этади. Баъзи таналарнинг туриши тик булса, 
баъзилари букчайиброк; куриниш и шундан.
Тананинг хар бир аъзоси горизонтал ва вертикал чизикдарга нисбатан 
цандай вазиятда эканлиги мунтазам равишда текшириб тур ил ад и. Бутун та­
нанинг таянч нук,таси мавжуд булиб, у огирлик кдйси оёк,кд тушаётганига, 
ёки улар оралигига тушаётганини аникдашда кул келади. У туф и , жойида 
топилмаган булса, одам к,иёфаси 

Download 2,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish