Бах. Ром тожиев, насиба исахожаева кдламтасвир, рангтасвир ва


Ахроматик ва хром атин, илик, ва совук



Download 2,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/29
Sana29.06.2022
Hajmi2,85 Mb.
#718022
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   29
Bog'liq
5a7fa8cf1e101bbdb12a9187ad4063f8 КДЛАМТАСВИР, РАНГТАСВИР ВА КОМПОЗИЦИЯ АСОСЛАРИ

Ахроматик ва хром атин, илик, ва совук,
асосий ва кушимча ранглар
Рангтасвир ишлашда унинг конун-коидаларини, усул ва технология- 
сини урганиш мух,им а\амиятга эга вазифалардандир, десак хатобулмайди. 
Шундай зарур шартлар каторига ахроматик ва хроматик ранглар \ак,идаги 
билимлар х,ам кириш и табиийдир.
Кузимиз кура оладиган табиатдаги х^мма рангларни шартли равишда икки- 
га: ахроматик ва хроматик рангларга булиш мумкин. Окдан гук кррагача булган 
ранглар ахроматик рангларга (ок, кул ранг, кррамтир, кора, тук, цора) кол- 
ганлари эса хроматик (кизил, сари к,, кук ва \оказо) рангларга кирали.
Хроматик ранглар уз навбатида, шартли равишда яна иккига, иссик 
ва совук рангларга булинади. Иссик, рангларга олов, цуёш, к,изиган нар- 
саларнинг рангини эслатувчи кизил, сарик, заргалдок, ранглар киради. 
Муз, хдво, сувларнинг рангини эслатувчи кук, мовий, бинафш а ранг­
лар совук, рангларга киради: Яшил ва бинаф ш а ранглар г о \ иссик. гох, 
совук, рангларга кириш и мумкин. Чунки яшил ранг сарик, ва кук ранг­
ларнинг аралашмасидандир. Бинафш а ранг эса цизил ва кук ранглар­
нинг аралашмасидан \осил булади. Куриниб турибдики, бу ранглар иссик, 
ва совук рангларнинг аралашмасидан \осил булган. Аралаштиришда иссик 
ранг микдори совук ранг микдорига нисбатан купрок булса, \оси л булган 
ранг иссик ранг каторига, совук ранг микдори купрок булса, совук ранг­
лар каторига утиши мумкин. Худди шундай бинаф ш а рангида кизил ранг 
купрок булса иссик, кук ранг купрок булса совук. ранглар каторига 
киради. Д емак укув машгулотида рангтасвирни ишлашда куйилмадаги


нарса ва буюмларнинг epyF-соя нисбатлари, 
шунингдек 
ранг нисбагла- 
рини \ам очиб аник; курсатиш му\им а\амиятга эга.
Рангларнинг табиийлигини таснирда туфи бажариш анча к,ийин иш \исоб- 
ланади. Бунга жиддий мс\нат, нозик дид ва зур мушо\ада орцали эришиш 
мумкин. Айник;са натюрмортдаги нарсаларнинг оч-тукдик даражаларини 
фаркпашга, ундаги туе бирлигини тушунишга урганиш учун натюрмортни 
битта рангда гасвирлаш катта а.\амиятга эга. Бу усулда раем ишлаш кейин- 
чалик цийин натюрмортларнинг рангли тасвирини бажаришга утишни анча 
осонлаштиради. Бир рангда ёзиш усули «физайль» деб аталади.
Гризайль уеулида раем ишлаш турли ранглар воситасида иш усулига утиш 
учун тайёргарлик босцичи булиб, унда муйкдламни ишлатиш йуллари ва 
акварель буёк^арининг хусусиятларини урганиш учун имконият ярагади. 
Бу техника билан бир нечта натюрмортларни таевирлаб ургангандан сунг, 
барча ранг хиллари билан \ам натюрморт ишлаш анча осон булади.
Натюрмортлар купинча хоналарга цуйиб ишланади. Аммо баъзан уни 
табиат цуйнида ташкил цилиб, таевирлашга хам тугри келади. Шундай 
пайтда натюрмортни ишлашдан аввал, унинг ранг хусусиятларини та\- 
лил цилиб, тушуниб олиш жуда му\имдир. Чунки, хона ичига куйилган 
натюрмортга деразадан тушаётган нур - нарсаларнинг ёруг кисмида совук. 
рангларни беради. Буюмлардан тушаётган еоядар эса аксинча, илик, иссик, 
булиб куринади. О чик \аводаги, ташкаридаги чизилаётган нарсалар бу- 
нинг аксидир, уларнинг сояси со ну к, ёруг цисми эса ил и к; булиб курини- 
ши мумкин. Ана шундай \олатларни диккэт билан кузатиб, сунг эътибор 
билан тасвирлаш иш еифатининг яхши булишига уз таъеирини курсатади.
Маълумки рангларни куриш ва идрок этиш кобилияти аета-секин 
машкутар орцали шаклланади. Бунда акварель буёк/mp номларини аник, 
билиб олиш ва уларни уз урнида жуяли куллаш му\имдир.
Акварель буёкдари 24-16 хил рангли тупламлар \олида булади. Уларни 
ишга тайёрлаш вактида \ар бирининг уетига ёзиб цуйилган ёрлигини аста 
кучириб олиб, буёк, солинган пластмасса идишчанинг тагига ёпиштириб 
куйиш ва номларини эслаб колиш керак. Улар куйидагича тартнбда булиши 
мумкин. Яъни: лимон ранг кадмий, сариц кадмий, оч охра, табиий сиена, 
олтинсимон сари к., заргалдок кадмий, кизил охра, куйдирилган сиена, оч 
Кизил, гуддор, кизил краплак, кармин (ёркин кизил), бинафша, краплак, 
ультрамарин, кук кобальт, \а в о ранг, зумрад яш ил, яшил перманент, 
сабза (яшил), табиий умбра (тук, жигар ранг), жигар ранг марс (оч), куй­
дирилган умбра (жигар ранг), сепия (чиройли тук, жигар ранг), кора.
Табиатдаги нарсаларнинг аник, рангини белгилаб курсатадиган тай- 
ёр буёкпар мавжуд эмас. Аммо етук рассом рангларнинг узаро таъсири 
ва куриниш хрлагларини идрок этиб уларнинг хусусиятларини \исобга 
олган \олда \а р кандай нарсани \ам акс эттира олади. Тасвирда шундай 
жозиба ва х,аётий \акикатга эриш иш учун рассомга ранглар нисбатини 
билиш, ранглар орасида кдндайдир битта рангнинг турли хил товлани-


ш ини ,\исобга олиб ишлата олиш ига ёрдам берган. Масалан, олов ранг 
кизилни кучлирок, «ял-ял» ёнадиган килиб тасвирлаш учун шу ранг ат- 
рофидаги нарсаларнинг соясини кукимтир, \а в о ранг, яшил зангори 
тусларда берилади. Тасвир бнлан чизилаётган нарса, \олат уртасида тула 
ухшашлик булиши учун уларнинг ранг нисбатларида \а м ухшашлик були- 
ши шарт. Бунга эриш иш учун рангш унослик ф анин инг асосларини чу- 
КУР 
урганиш ва амалий иш жараёнида бу масалаларга кайта-кайта муро- 
жаат килиш керак. \ а р хил буёк^ар билан (акварель, гуашь, мойбуёк) 
натюрмортларни тасвирлаш учун ю кори да к,айд этилган тажрибаларни 
утказиб куриш, буёк^шрнинг технологияси хусусиятларини яхши билиш, 
уларни ишлатиш усулларини узлаштириш учун куплаб машк^пар бажа- 
риш га вс и я этилади.
Тасвирий санъатда акварель буёклар билан ишлаш салмок^и уринни 
эгаллайди. Бунга сабаб мактабда раем иш лаш ни урганишда акварелнинг 
егакчи роль уйнашидир. Ш унинг учун уни укитаётган укитувчининг узи 
^ам шу со \ан и пухта эгаллаган булиши зарур.

Download 2,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish