Baktria press


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ДАВЛАТ ХИЗМАТИНИ ИСЛОҲ ЭТИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ



Download 10,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/132
Sana21.06.2022
Hajmi10,73 Mb.
#689402
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   132
Bog'liq
Давлат хизмати тўғрисида материаллар

6
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ДАВЛАТ ХИЗМАТИНИ ИСЛОҲ ЭТИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ
ДАВЛАТ ХИЗМАТИНИ ТАШКИЛ 
ЭТИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. 
ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА
Германия давлат хизматининг 
ўзига хос жиҳатлари
Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви 
академияси “Бошқарувнинг ҳуқуқий асослари” кафедраси мудири, ю.ф.н. 
Хожиев Э.Т.
 “Минтақавий, маҳаллий бошқарув ва ўзини-ўзи бошқариш” кафедраси 
доценти, ю.ф.н. Асадов Ш.Ғ
Г
ермания давлат бошқаруви ҳамда давлат хизмати мураккаб ва кўп қиррали ҳодиса эканлиги сабабли, турли 
соҳа олимлари изланишларининг объекти бўлиб ҳисобланади. Жумладан, Германия давлат бошқаруви ва 
давлат хизмати масалалари ҳуқуқшунос олимлар Атаманчук Г.В., Бусыгина И.М., Василенко И.А., Васильев В.И., 
Литвинцева Е.А., Оболонский А.В.
1
ва бошқаларнинг илмий ишларида тадқиқ этилган. Мазкур ишланмаларда Герма-
ния давлат бошқаруви ва хизмати масаласига ёндашилганда, унинг кўпгина давлатлар учун ижобий бўлган ўзига 
хос жиҳатлари ёритиб берилган. 
Германияда давлат хизмати тушунчаси “жамият” ёки “оммавий” хизматчи сифатида талқин қилиниб, давлат 
хизматчилари категориясига давлат муассасаларининг барча ходимлари киритилган. Давлат хизматчиларига 
бошқарув органлари ходимларидан ташқари, мактабгача бўлган муассасаларнинг ходимлари ва ўқитувчилари, 
давлат университетларининг профессор ва ўқитувчилари, судьялар, вазирлар, Федерал банк аъзолари, шунингдек 
полиция ходимлари, ҳарбий хизматчилар, темир йўл ходимлари, почта муассасаларининг ходимлари ва бошқалар 
киритилган.
Давлат хизматида бўлган шахслар (мансабдор шахслар, хизматчилар ва ишчилар) мақоми ўртасидаги асосий фарқ 
давлат билан бўладиган ўзаро муносабатида, яъни улар ишга қабул қилиш, хизматни ўташ, хизматнинг бекор бўлиши 
тартиботлари, рағбатлантириш ёки жавобгарликка тортиш асослари, хизматга қўйилган талаблар ҳамда уларнинг 
ҳуқуқлари ва мажбуриятлари доираси билан бир-биридан ажралиб туради.

Атаманчук Г.В. Сущность государственной службы: история, теория, закон, практика. – М.: Экономика, 2003; Бусыгина И.М. Германский федерализм: история, современное состояние, потенциал 
реформирования // Полис. – 2004; Василенко И.А. Административно-государственное управление в странах Запада: США, Великобритания, Франция, Германия. – М.: Логос, 2000; Васильев В.И. 
Некоторые аспекты современной дискуссии о германском федерализме // Полис. 2005; Литвинцева Е.А. Государственная служба в зарубежных странах. – М.: Изд-во РАГС, 2003; Государственная 
служба (комплексный подход) / Отв. ред. А.В. Оболонский. – М.: Дело, 2003


7
ДАВЛАТ ХИЗМАТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА
Германияда, кўпгина давлатлар сингари, давлат хизматчиларининг “сиёсий мансабдор шахс” ва “мутахассис 
мансабдор шахс” категориялари фарқланади. “Сиёсий мансабдор шахслар” янги Ҳукуматни шакллантирган 
партия вакилларининг ҳокимият тепасига келиши билан истеъфога чиқадилар. Амалиётда шуни кўриш мумкинки, 
янги Ҳукуматнинг шаклланиши билан 20 фоизга яқин мансабдор шахслар (вазирликлар ва идораларнинг раҳбар 
ходимлари) ўзгаради. 
“Мутахассис мансабдор шахс” эса, доимий фаолиятни олиб борадиган хизматчилардан иборат бўлиб, қоида 
тариқасида улар жуда юқори касбий ҳамда маъмурий тайёргарликка эга бўладилар. Айнан “мутахассис мансабдор 
шахслар” бошқарув жараёнининг узлуксизлигини таъминлаб берадилар. “Мутахассис мансабдор шахслар” қандайдир 
бир партияга дахлдор бўлишлари мумкин. Лекин улар хизмат вақтида сиёсий нейтралитетга риоя қилишлари 
лозим. 
“Сиёсий мансабдор шахслар” ҳам “мутахассис мансабдор шахслар” сингари давлат хизматида бўлган даврида ўзлари 
вакил бўлган партиянинг эмас, балки давлат ва жамият манфаатлари йўлида хизмат қилишлари лозим.
Германияда давлат хизматининг бошланғич ташкилий-ҳуқуқий асослари Германия Асосий қонуни (Grundgesetz)
да ҳамда мансабдор шахслар фаолиятини тартибга солувчи бошқа бир неча қонун ҳужжатларида мустаҳкамлаб 
қўйилган. Мазкур қонунчиликка биноан энг муҳим давлат мансабларини мансабдор шахс
2
лар эгаллайдилар. 
Германия Асосий қонунининг 33-моддасида оммавий (давлат) хизматнинг қуйидаги ўзига хос хусусиятлар билан 
ажралиб туриши белгиланган:

Download 10,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish