Bimolekular reaksiyalarning xususiy va umumiy tartiblarini aniqlash



Download 481 Kb.
bet3/9
Sana21.02.2022
Hajmi481 Kb.
#66264
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Bimolekular reaksiyalarning xususiy va umumiy tartiblarini aniqlash

Иккинчи тартибли реакциялар. Иккинчи тартибли реакцияларга турли фазаларда содир бўладиган гомоген реакцияларни мисол қилиб олишимиз мумкин. Масалан, мураккаб эфирни совунланиши ва этерификация реакциялари:
RCOOR1+NaOH RCOONa+R1OH
3СООН+ С2Н5ОН CH3СOОС2Н5+H2О
Газ фазада содир бўладиган бирикиш реакциялари:
H2+J22HJ
C2H4+H2C2H6
Агарда юқоридаги реакция тенгламаларини умумий А+В→L+М схематик реакция тенгламаси орқали ифодаласак ва дастлабки вақтдаги (t=0) А ва В моддаларининг концентрацияларини мос равишда а ва в деб олсак, t вақт ўтгандаги концентрацияларини (а-х) ва (в-х) деб олсак (VII.3) тенглигини қуйидагича ёзиш мумкин:
(VII.8)

(VII.8) даги ўзгарувчан катталикларни ажратсак


(VII.9)
ҳосил бўлади. Бу тенгламалардаги k2–иккинчи тартибли реакция доимийси.
Агарда реакцияга киришаётган моддалар концентрациялари ўзаро тенг бўлса (а=в) (VII.9) ни қуйидагича ёзилади:
(VII.10)
Реакциянинг дастлабки шартлари t=0 ва х=0 дан келиб чиққан ҳолда (VII.10) ни интегралласак айни ҳолат учун иккинчи тартибли реакциянинг кинетик тенгламаси ҳосил бўлади:
(VII.11)
(VII.11) дан х ва k2 ларнинг қийматларини топиш мумкин :
(VII.12)
(VII.13)
(VII.13) дан кўриниб турибдики, иккинчи тартибли реакция доимийсининг ўлчов бирлиги қўлланилаётган концентрация бирлигига боғлиқ бўлиб , моль-1 лс-1 билан ифодаланади.
Иккинчи тартибли реакциялар учун ярим ўзгариш вақти тушунчасини битта модда иккинчи тартибли реакция механизми бўйича ўзгарса ёки икки модданинг концентрациялари ўзаро тенг бўлган ҳоллардагина қўлланиши мумкин. Агарда реакциянинг ярим ўзгариш вақтини t1/2 десак,шу вақт оралиғида сарф бўлган модда миқдори а/2 га тенг бўлса (VII.13) дан
(VII.14)
эканлигини кўрамиз. (VII.14) дан кўриниб турибдики, юқоридаги шартга кўра ярим ўзгариш вақти иккинчи тартибли реакциялар учун моддалар концентрациясига тескари пропорционал катталикдир.
Агарда реакцияга киришаётган моддалар концентрациялари ўзаро тенг бўлмаса (ав) (VII.8) га асосан
k2dt = ( - ) (VII.15)
тенглиги келиб чиқади. (VII.15) ни х=0 дан х гача ва t=0 дан t гача интеграллаш қуйидагини беради:
(VII.16)
бунда интеграллаш доимийси.
(VII.16) дан k2 ни қийматини қуйдагига тенг бўлади:
(VII.17)
Реакция учун олинган моддаларнинг бирининг концентрацияси иккинчисидан анча катта бўлса, (масалан b>>а ва хеч вақт а b дан катта бўла олмаслигини ҳисобга олсак ) (VII.16) ни қуйидагича ёзиш мумкин:
(VII.18)
(VII.6 ) ва (VII.18) лардан k1t=bk2t ёки k1=bk2 эканлигини кўриш мумкин. Демак, бу турдаги реакцияларни биринчи тартибли реакцияларга таққослаш мумкин экан.

Download 481 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish