Bimolekular reaksiyalarning xususiy va umumiy tartiblarini aniqlash



Download 481 Kb.
bet4/9
Sana21.02.2022
Hajmi481 Kb.
#66264
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Bimolekular reaksiyalarning xususiy va umumiy tartiblarini aniqlash

Учинчи тартибли реакциялар. Учинчи таратибли реакциялар учун дастлабки моддалар концентрациялари бир-бирига тенг бўлган ҳол учун кинетик тенгламаларни нисбатан содда кўринишда ифодалаш мумкин:
(VII.19)
Агарда (VII.19) ни 0 дан х ва 0 дан t оралиқда интегралласак
(VII.20)
ҳосил бўлади. Бунда интеграллаш доимийси. (VII.20) дан қуйидаги келиб чиқади:

Реакция учун олинган дастлабки моддалар миқдорлари турлича бўлса, яъни ав≠с,
= k3 (a – x)(b – x)(c – x) (VII.21)
бўлади. Агарда бу тенгламани интегралласак k3 нинг қийматини топамиз:
(VII.22)
Учинчи тартибли реакция мувозанат доимийсининг ўлчов бирлиги k3=C-2t-1 билан ўлчанади, яъни моль-2л-2с-1 ёки моль-2см-2с-1 ларда ифодаланади.
Учинчи тартибли реакцияларга қуйидагилар мисол бўла олади:
2NO+O22NO2
2NO+Cl22NOCl
Умуман, олганда ўзаро таъсирлашаётган моддалар миқдорлари бир-хил бўлган ҳол учун n-тартибли реакциянинг мувозанат доимийсини юқорида қилинган ҳисоблашлар асосида қуйидагича ифодалаш мумкин:
(VII.23)
n-тартибли реакциянинг ўлчов бирлиги билан ўлчанади. Бу каби реакцияларнинг ярим ажралиш вақти қуйидагига тенг:
(VII.24)
Агарда реакция давомида реакция тезлиги ўзгармаса бундай реакциялар нолинчи тартибли реакциялар бўлади. Масалан, эфирни сувда гидролизланиши:
СН3СНОС2Н5 + Н2О СН3СООН + С2Н5ОН
реакциясида эфирнинг миқдори ортиқча олинса реакция натижасида сарфланаётган эфир ўрни эфир қатламидан узлуксиз тўлдирилиб борилганлиги сабабли унинг концентрацияси доимийлигича қолади. Натижада реакция тезлиги ўзгармайди ва бу каби реакция нолинчи тартибга эга бўлади. Нолинчи тартибли реакциялар кўпчилик гетероген ва фотокимёвий жараёнларда учрайди. (VII.23) тенгламага n=0 ни қўйсак ва тегишли ўзгартиришлар киритсак
a-х=а-k0t (VII.25)
эканлигини кўриш мумкин. Нолинчи тартибли реакцияни ўлчов бирлиги [k0]=[c][t]-1 ёки мольл-1с -1 билан ифодаланади. (VII.24) га n = 0 қўйсак нолинчи тартибли реакциянинг ярим ўзгариш вақтини топамиз:
(VII.26)


VII.2-расм. Дастлабки миқдорлари тенг бўлган турли тартибдаги реакцияларнинг кинетик эгрилари.

Демак (VII.26) га кўра, юқоридаги каби реакциялар учун модда миқдорига тўғри пропорционал ва мувозанат доимийсига тескари пропорционал катталик экан.
VII.2- расмдан кўриниб турибдики, n=0 бўлганда а–х нинг вақт билан ўзгариши деярли тўғри

чизиқдан иборат. n=1 ва n=2 бўлганда бу боғлиқлик эгри кўринишига эга.
Юқорида келтирган мисолимиздан ташқари кўпчилик радиоактив парчаланиш реакциялари ҳам нолинчи тартибли реакцияларга киради.

Download 481 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish