Bino va inshootlar qurilishi


Плитанинг кия кесимлар буйича мустахкамлигини хисоблаш



Download 0,7 Mb.
bet6/9
Sana12.03.2022
Hajmi0,7 Mb.
#491627
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
37-var

Плитанинг кия кесимлар буйича мустахкамлигини хисоблаш

Кундаланг куч микдори Q = 86.5 кН. Хисобий кия кесимни буйлама укга проекциясини хисоблаймиз.


= 0,36 < 0,5 ; n = 0
1 + n + f = 1 + 0,36 = 1,36 < 1,5 бўлгани учун
1 + n + f = 1,36 кабул киламиз.
B=b2(1 + n + f)*Rbtbh20 = 2*1,36*1,05*14*322(100) = 40,9*105 Нсм.
c= = 94.56 > 2h0 = 2*32 = 64 см бўлгани учун c = 2h0 = 64 см кабул киламиз.
Qb= = 63.9*103 Н < Q = 86.5 кН.
Qsw = Q – Qb = 86,5 - 63.9 = 22.5 кН.
Qsw = = 351 Н/см.
Кундаланг стерженлар диаметрини d=20 мм булган буйлама стерженлар билан пайвандлаш шартидан (dw 0,25dl ) кабул киламиз dw=5 мм ВI Rsw=360 МПа. Каркаслар сони n =2*Asw=2*0,196=0,392 см2.
Кўндаланг арматура қадами
s = = 29.03 см.
Конструктив шартлар асосида
s  =h/2 =35/2= 17,5 см, лекин 15 см дан катта булмаслиги шарт. Плитани таянчга якин l =660/4 = 165 см узунликдаги кисмида s=15см кабул киламиз.
Урта кисмида s = h = 35 = 26,25 см ва . s = 25 см кабул киламиз.


2.2. Ригелни хисоблаш

      1. Хисобий схема ва юклар

Бинонинг кундаланг рамасини симметрик эканлигини назарда тутиб вертикал юкларга "нол моментли нукталар" усулидан фойда­ланиб хисоблаймиз.


Ригелга таъсир этадиган юкни текис таркалган деб кабул киламиз. Таъсир этадиган юк йулкасини кенглигини кундаланг рамалар кадамига тенг кабул килинади, бизнинг мисолда 6,3 м га тенг.
Ригелнинг 1м узунлигига таъсир этадиган хисобий юкни аниклаймиз.
Доимий юклар: ёпмадан, бино ишончлилик коэффициенти n = 0,95 билан 3,584*6,3*0,95 = 21,45 кН/м улчамлари 60х25см булган ригелнинг уз огирлиги, f=1,1 билан 0,25*0,6*25*1,1*0,95=3,92кН/м.
Жами g = 21,45 + 3,92 = 25,37 кН/м.
Вактинчалик юк  = 7,2*6,3*0,95 = 43,1 кН/м.
Жумладан, узок муддат таъсир этувчи юк (70%)
49,66*0,7 = 30,17 кН/м.
киска муддат таъсир этувчи юк (30%)
49,66*0,3 = 12,93 кН/м.
Тулик юк g+ = 25,37 + 43,1 = 68,47 кН/м.




      1. Download 0,7 Mb.

        Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish