Дастурлаш технологияси doc



Download 0,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/43
Sana24.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#220312
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   43
Bog'liq
dasturlash texnologiyasi

Дастурни ўқиш. 
Агар дастурчи тузуетган дастурни бирон - бир бошқа дастурчи еки кишини ўқишини билса, у шу дастурни 
кодлашдаги фикри кескин узгаради. У дастурни программаларга бўлиб, изохлар билан тулдиради. Натижада дастур аниқ ва 
тушунарли бўлади. 
Бир хилги лойихаларда дастурни оддийлигини таoминловчи метод дастурни назаорат қилувчи системадан 
фойдаланилади. 
Бу системада дастур лойихаланаетган пайтда камида 2 та дастурчидан фойдаланилади. 
1 чиси дастур тузса. 2 чиси шу дастурни тузиш учун кўриб, 
ўқиб чикади. Бк системани 2 та ютуғи бор. Биринчидан у оддий ва 
тушунарли дастур ишлаб чикишни таoминлайди. Иккинчидан, биринчи дастурчи лойихани тугата олмаса, иккинчи 
дастурчи уни ўрнига тугатиб қўяди. 
Дастурни стандартларини бажаришликка бахолаш методи хам шунга ўхшаш методдир. 
Масалани қўйилиши ва таркиби. 
Лойихалаш ватида хар - хил муаммоларни юзага келишини хисобга олиш керак. Асосан бу муаммолар шу дастурни
буюрувчиларнинг аниқ мақсадга эга булмасликларидан келиб чикади. Фойдаланувчи ноаниқ берган суровга аниқ ва тўғри 
жавоб берувчи дастур - бу энг юксак дастурдир. Вазифа яхши еки емон деб аниқланиши мумкин. Емон шакиллантирилган 
вазифага аниқ бир дастурни лойихалаб булмайди.
Аниқ белгиланган вазифа эса лойихалаш давомида ортиқча ишдан вақт сарфлашдан вокиф бўлади. Вазифа
дастурнинг хажмига қараб ихчам ва тушунарли бўлиши керак. Агар дастур кичкина бўлса вазифа бир неча қатордан, катта 
бўлса бутун - бир китобдан иборат бўлиши мумкин. Бу тавсифлар катта сонга эга бўлган хужжатларга асос бўлади. 
Кейинчалик вазифаларга киритилган ўзгартиришлар еки қўшимча вазифалар дастурни бугибгина қолмай уни тугатишни
умуман секинлатиб қўяди. ВАзифани аниқлашда қуйилган локайдсизликлар кейинчалик
неча вариантларни кўриб чиқиб уларнинг ичидан энг яхшисини танла. 
Маoлумотларни тавсифлаш. 
Яхши тавсифланган маoлумотлар дастурни анча кискартиради. 
Демак маoлумотлар массивни ташкиллашда зарур бўлгандагина куллаш керак. Бошқача усулида таянч ва 
курсаткичлардан фойдаланиш керак. 
Маoлумотлар хақида курилаетган вазифага мос холда таoсуротга эга бўлиш керак. 
Хисобда хар бир маoлумотнинг таркибини хамма тилга учириш мумкин. Лекин сиз мўлжалланган маoлумот
таркибини мужассамлаган дастурлаш тилида фойдаланишингиз макулроқ. 

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish