Геодезиядан 1-практикум


Бурчакнинг радианли ўлчами ёрдамида тахминий ҳисоблашларни бажариш



Download 13,03 Mb.
bet8/86
Sana31.03.2022
Hajmi13,03 Mb.
#522208
TuriПрактикум
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   86
Bog'liq
Охунов З.Д Геодезиядан практикум (ўқув қўлланма)

Бурчакнинг радианли ўлчами ёрдамида тахминий ҳисоблашларни бажариш

Қачонки охирги натижани тахминий (2 - 3 аҳамиятли рақамлар билан) билиш етарли бўлса, Геодезик масалаларни ечишда ушбу ҳисоблаш усули қўлланилади.
Маълумки, ҳар қандай радиан ўлчамидаги марказий бурчак (1-шакл) айлана ёйининг R радиусининг нисбатига тенг, яъни
. (1.7)
Агар айлананинг ёйи бўлса, унда марказий бурчак , бутун доиранинг (O,R) радиусига нисбати га тенг.
Ҳар қандай марказий бурчакнинг градусли ва радианли ўлчамлар орасида боғланиш мавжуд бўлиб, уни қуйидаги доимий нисбат билан ифодалаш мумкин
. (1.8)

1 - шакл. Бурчакнинг радианли ўлчами.


Маълумки тўлиқ айлана (О,R) градусли ўлчамда қийматга эга бўлиб, радиан ўлчамида эса радианга эга, унда миқдорининг қуйидаги тахминий қийматларини ҳосил қилиш мумкин:
. (1.9)
(1.8) ифода асосида градусли ўлчамдан радианли ўлчамга ўтиш қуйидаги формула орқали амалга оширилади
. (1.10)
(1.10) формулада қийматининг аҳамиятли рақамлари шундай миқдори билан қўйиладики, у ҳисобланган натижани берилган аниқлигини таъминласин.


2. Ўлчанган қийматлар ва улар функциялари аниқлигини баҳолаш
2.1. Умумий маълумотлар
Геодезик ўлчашлар аниқлигини баҳолаш учун геодезик ишларнинг алоҳида турларини бажариш жараёнида ёки махсус тажрибалар натижасида ҳосил қилинган бошланғич маълумотлар бўйича ўрта квадратик хато ҳисобланади. Айрим ҳолатларда бошланғич маълумотлар сони чегараланган бўлади, шунинг учун нинг ҳисобланган қиймати нинг назарий ўрта квадратик четланишини айрим хатоси
(2.1)
билан баҳоланади. Ўлчашларни сони бўлганда ўрта квадратик хатосини ҳисоблаш ишончлигини тавсифловчи нисбий қийматлари қуйида келтирилган.
Ўлчашларни сони n . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 6 7 8 9 10 20 25 50
, % . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 29 27 25 24 22 16 14 10
Бундан кўриш мумкинки, = 20 бўлганда хатони ҳисоблаш натижаси 1/6 га яқин бўлиб, =5 бўлганда эса қийматидан 1/3 қисмини ташкил этади. Шунинг учун 20 бўлганда ўрта квадратик хатони икки аҳамиятли рақамларгача (иккинчи рақам - захирали) ҳисоблаш зарур бўлиб, охирги натижани битта аҳамиятли рақамгача яхлитлаш лозим.
Ўлчанган қийматлар функциялари аниқлигини баҳолашда ҳаммадан олдин масаланинг шартига мувофиқ функциянинг кўринишини ҳарфлар орқали белгилаш лозим. Масалани ечиш усулини аниқлаб, уни ҳарфлар кўринишида ёзиб, кейин эса бошланғич маълумотларнинг сонли қийматларини қўйиб ҳисоблашлар бажарилади.



Download 13,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish