Геометрия укитиш методикаси масалалари. Геометрия укув предмети сифатида. Режа


Мактабда геометрия укитишнинг мазмуни



Download 59 Kb.
bet3/4
Sana27.06.2022
Hajmi59 Kb.
#710131
1   2   3   4
Мактабда геометрия укитишнинг мазмуни.

5-6-синфларда геометрия буйича билимлар беришниг кучидаги максадлари мавжуд:


- ўқувчиларни асосий геометрик тушунчалар хакида маълумотлар билан таништириш.
- ўқувчиларни систематик геометрия курсини ўрганишга тайёрлаш .
- уларда геометрик ясаш малакаларини шакллантириш.
Бу синфларда куйидаги геометрик билимлар берилади: 1-4-синфларда урганилган геометрик шаллар ва уларнинг хоссалари хакидаги тасаввурлар чукурлаштирилади; янги геометрик микдорлар урганилади (айлана узунлиги, бурчак катталиги); шакллар орасидаги фарклар курсатилади (кесма узунлиги ва кесма, бурчак ва бурчак катталиги); геометрик ясашлар купаяди ва унда кулланиладиган асбоблар хам купаяди (чизгич, циркуль, транспортер). Геометрия элементлари асосан индуктив равишда баён этилади. Бунда купгина билимлар улчаш ва ясашларни умумлаштириш, моделлаштириш ёрдамида баён этилади.
5-6-синфларда ўқувчиларнинг геометрик билимлар савияси маълум даражада текис булишига хамда системали билимларга бошлангич кадамлар куйишга эришилади. Биринчи боскичда. Тугри чизик, текислик, кесма, кесма узунлиги, пепендикуляр ва параллел тугри чизиклар каралади. Айникса, бунда атамалар киритилишига эътиборни каратиш лозим: тугри чизикнинг уз-узига паралеллиги, бир тугри чизикда ётган кесмалар параллел. Геметрик ясашларни бажаришга ургатишда ясаш асбобларидан чизгич, циркуль учбурчаули чизгич ва транспортерлардан фойдаланишга ургатиш мумкин. Циркульни куллаш чегараланган булиб, айлана ва доирани тасвирлаш учун кулланилади.
5. 7-9-синфлар геометрия укув дастурида бу фанниг хаёт ва амалий фаолият билан мустахкам алокасини ургатиш учун улчаш ва ясашларга доир тушунчаларни шакллантириш, хусусан конус, шар, сирт юзаларини хисоблаш, пирамида ва айланиш жисмларини хисоблаш киритилган. Ўқувчилар фазовий тасаввурлани ривожлантириш ва фазовий конструкцияларда тахлил килиш куникмаларини шакллантириш учун 9-синф геометрия курси тула шу масаларни ўрганишга багишланган.
Мазкур синфларда планиметрия купрок ва стереометрия маълум хажмда укитилиши кузда тутилган. Бу курс ўқувчиларга дидуктив исботлашлар хакида, геометрик мулохазалар орасидаги богланишлар хакида тушунчалар беради. Аввалгидек, 8-синф геометрия курсига тугри бурчакли учбурчакларда томонлар билан учбурчаклар орасидаги муносабатлар киритилган. Тригонометрик муносабатлар геометрик масалалар ечишнинг янги усулини беради ва амалий кулланишларда катта ахамиятга эга.
Математика укув дастури буйича геометрияда укйидаги мавзулар урганилади.
7-синф

Планиметрия. Бошлангич геометрик маълумотлар-20соат. Учбурчаклар -24соат


Параллел тугри чизиклар-8соат. Параллелограм ва унинг турлари-5соат.
Фалес теоремаси ва унинг натижалари -4соат. Геометрия курсини аксиоматик куриш-3соат. Такрорлаш -3 соат.


8-синф

Юзалар-8соат. Пифогор теоремаси-7соат. Учбурчакда метрик муносабатлар-5соат.


Тугри бурчакли учбурчакда томонлар билан бурчаклар оарсидаги муносабатлар -14соат. Айлана ва купбурчаклар -11соат. Айлана узунлиги ва доира юзи -8соат.Векторлар -8соат. Ухшаш шакллар-5соат. Такрорлаш-2соат.


9-синф

Стереометрия аксиомалари ва унинг содда натижалари -6соат.


Тугри чизиклар ва текисликларнинг параллеллиги ва перпендикулярлиги -8соат.
Купеклар-10соат.Айланиш жисмлари -6соат. Купекларнинг ён ва тула сиртлари -7соат. Айланиш жисмларининг ён ва тула сиртлари -6соат. Фазовий жисмларнинг хажмлари -11соат. Такрорлаш -4соат.
7-ва 9-синфларда геометрия укитиш хусусиятларига тухталамиз:
1. Планиметрия укитишда кулланилиб келган кургазмали геометрия усулларидан воз кечмаслик лозим. Аввалгидек, ўқитувчи кугазмалиликни кенг куллаши, ўқувчиларни урганилаётган шакллар хоссаларини кузатишга, бу хоссаларни узлаштиришга ёрдам берувчи амалий ишларга ўқувчиларни жалб этилиши талаб этилади.
2. Шу балан биргаликда ўқувчилар мантикий фикрлашларини ривожлантириш буйича иш олиб боришлари зарур. Планиметрия тушунчаларини ўрганиш бунга имкон беради. Сунгра уларнинг орасидаги ички богланишларни англашга, бир хоссаларнинг бошкаларга богликлигини билиб олишга имкон беради. Хар бир тушунча ва геометрик масалалар ўқувчилар мантикий фикрлашларини устириш учун хизмат килмоги керак.
3. Геометрияни ўрганиш амалий мазмунли ва амалий ишлаб чикариш мазмунли масалалар ечиш билан кушиб олиб борилиши максадга мувофик.
4. Кабул килиш ва узлаштириш онглилигини ошириш учун уларни фанга булган кизикишларини ошириш учун хар бир укув фаолиятини фаоллаштириш зарур. Бунинг учун барча ўқувчиларни умумий синф ишига, мустакил ишларни ташкил этишга жалб килиш талаб этилади.

Download 59 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish