Геометрия укитиш методикаси масалалари. Геометрия укув предмети сифатида. Режа


Геометрия фани ва унинг укитилиши хакида тарихий маълумотлар



Download 59 Kb.
bet2/4
Sana27.06.2022
Hajmi59 Kb.
#710131
1   2   3   4
Геометрия фани ва унинг укитилиши хакида тарихий маълумотлар.

Геометрия фан сифатида энг кадимги тааллукли юза ва хажмларни хисоблаш учун амалий коидалардан катъий мантикий системали фанга айлангунча узок даврни босиб утди. Унинг систематик курси Евклид томонидан эрамизгача 3-асрда яратилда.


2 минг йил давомида Евклиднинг «Негизлар» асари мантикий жихатдан укув кулланмаси булиб кетди. Факат 198- аср иккинчи ярмидан геометрия асослари чукур тахлил килиниб, бу геометрия фани катъий мантикий тузилиши каноатлантириши лозим булган талаблар аникланди. Бунда рус математиги Н.И.Лобачевскийнинг хизматлари катта булди. Хозирги даврда геометрия фани катъий дедуктив хисобланади. Унинг асосига кандайдир аксиомалар системаси ва маълум сондаги асосий ёки дастлабки тушунчалар куйилади.Бу тушунчалар мазмуни аксиомаларда очиб берилади, курснинг кейинги барча баёни соф мантикий келтириб чикарилади. Мактаб геометрия курси Евклиднинг «Негизлар»и таъсири остида шаклланди ва берилаётган мазмун хажми нисбатан хам, айрим мавзуларни жойлашишига нисбатан хам. Айрим мавзуларнинг жойлашишига нисбатан хам маълум узгаришларга учрасада, асосан, уша дедуктив характерини саклаб колди.
Хозирги даврда урта мактаб 5-6- снфларида геометрия элементлари урганилиб , систематик геометрия курси 7-9- синфларда укитилади.

  1. Мактабда геометрия укитиш мазмуни укув дастури ва ДТС талабларидан келиб чикади. Бунда асосий куйидаги йуналишлирни курсатиш мумкин:




  1. Асосий тушунчаларнинг киритилиши: нукта, тугри чизик, текислик ва тўплам.

  2. Асосий геоиетрик шаклларнинг урганилиши: кесма, нур, бурчак, учбурчак, туртбурчак ва купбурчаклар, фазовий шакллар: купёклар ва айланиш жисмлари, айлана ва доира.

  3. Геометрик шаклларнинг хоссалари: учбурчак, туртбурчак турлари ва

  4. уларнинг хоссалари, купбурчаклар ва мунтаззам купбурчаклар хоссалари.

  5. Геометрик микдорларни ўрганиш: узунлик юза ва хажм тушунчалари, учбурчакда метрик муносабатлар.

  6. Текисликлар ва фазода координаталарусули, векторлар.

  7. Геометрик масалалар ечиш усулларига ургатиш: хисоблашга, исботлашга ва ясашга доир масалаларни ечиш усулларини таркиб топтириш.

Айлана ва дора дастлаб унинг асосий элементлари ветар, Диаметр, радиус, марказ хакида тушунча берилади. Бунда асосий максад циркуль ва чизгич ёрдамида содда масалаларни ечиш куникмаларни шакллантиришдан иборат. Бундан ташкари, айлана ва доира математик усулларнинг узаро богликлиги асосида каралади. Масалан: координаталар усули ёрдамида тугри чизик ва айлана узаро жойлашиши урганилади, айлана тенгламаси келтирилиб чикарилади, геометрик алмаштиришлар усули ёрдамида айлананинг купгина хоссалари асосланади ва урнатилади, геометрик уринлар усули эса айлана тушунчасини турлича баён этишга имкон беради. Айлананинг метрик хоссаларини ўрганиш айланага ташки ва ички чизилган мунтазам купбурчакларни ўрганишга ёрдам беради.




  1. Download 59 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish