Глоссарии по биологической химии


Оқсил синтези ингибиторлари



Download 180,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/11
Sana11.06.2022
Hajmi180,03 Kb.
#654979
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
АК тушунчалар (узбек)

Оқсил синтези ингибиторлари
– булар оқсил синтезига таъсир 
қилувчи антибиотиклар бўлиб, ирсий ахборотни ўтказилишининг қайсидир бир 
босқичини 
тормозлайди: 
РЕПЛИКАЦИЯ 
---- 
ТРАНСКРИПЦИЯ 
---
ТРАНСЛЯЦИЯ. 
32.
Ферментлар ингибиторлари
– ферментатив реакциялар тезлигини 
блокловчи турли бирикмалар. Қайтар ва қайтм ас ингибирланиш тафовутланади.
33.
Кальцитонин 
– етук остеокластлар хосил бўлиш жараёни ва 
остеокластлар фаоллигининг кучли бевосита ингибитори саналади. Кальция 
гидроксиапатит кўринишида Са
10
(РО
4
)
6
(ОН)
2
– бу эмалнинг асосий апатити. 
34.
Кетон таначалар
– модда алмашинуви махсулотлари гурухи бўлиб, улар 
жигарда ацетил КоА дан синтезланади, меъёрда энергетик махсулот саналади, 
улар миқдори ортиб кетишида кетонемия ва кетонурия келиб чиқади, натижада 


ацидоз ривожланади. Уларга ацетон, бетта-оксимой кислота и ацетоуксус кислота 
киради. 
35.
Коллаген 
– хужайрааро матрикснинг асосий структур оқсили 
хисобланади. У организмнинг умумий оқсилининг тахминан 25-33%, яъни тана 
вазнини ~6% ташкил қилади. «Коллаген» тушунчаси бир-бирига яқин бўлган 
фибрилляр оқсиллар оиласини бирлаштириб, тери, суяк, пайлар, тоғай, қон 
томирлар ва тишларнинг асосий оқсил элементи хисобланади.
36.
Суяк тўқимаси
– бириктирувчи тўқиманинг ўзига хос тури. Суяк 
тўқимаси бу мураккаб структур тузилма бўлиб, специфик суяк тўқимасидан 
ташқари, суяк кўмиги, суяк усти пардаси, суяк кўмиги, қон ва лимфа томирлар, 
асаб толалари ва баъзан тоғай тўқимаси таркибий қисмидир. Суяк тўқимаси – 
суякларнинг асосий таркибий қисми хисобланади. Остеобластлар, остеоцитлар ва 
остеокластлар суяк тўқимасининг ҳужайра элементлари бўлиб хисобланади.
37.
Крахмал
– амилоза ва амилопектин полисахариди, уларнинг мономери 
бўлиб турли ўсимликлар хлоропластларида синтезланувчи альфа-глюкоза 
хисобланади. Организмда глюкозанинг асосий манбаси. 
38.
Қон 
– организмнинг суюқ тўқимаси, кимёвий моддаларни транспорт 
қилади, бунинг натижасида турли тўқима ва ҳужайралараро бўшлиқларда кечувчи 
биокимёвий жараёнларни интеграциялайди.
39.
Липидлар
– биомембрана ва ёғ депосининг мухим компоненти. 
Фосфолипид ва учглицеридлар фарқланади. Фосфолипидлар – мураккаб липид 
бўлиб, унинг таркибига қуйидагилар кириши мумкин: глицерин, тўйинган, 
тўйинмаган ва ярим тўйинган ёғ кислоталар; углеводлар, спирт сфингозин
фосфат кислота қолдиғи, азот асослари. Учглицеридлар глицерин ва ёғ 
кислотасидан иборат, ёғларнинг асосий захираси хисобланади. 
40.

Download 180,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish