Хумоюн ва Акбар Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров Пиримнул Кодиров хумоюн ва акбар


Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/94
Sana10.11.2022
Hajmi2,25 Mb.
#863495
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   94
Bog'liq
pirimqul qodirov avlodlar dovoni roman

Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров
улдирмокчи булганда у филни хам сехрлаб, улмай колган.
Низом эртакнамо бу гапларни Хамидадан эшитиб майингина кулди:
— Кабирнинг дарёдан тирик чиккани хам, филнинг оёри тагида улмагани хам рост. Бобом 
менга бунинг сирини айтиб берганлар. Кабирнинг жодуси унинг шеърларида экан. Шеърини 
куйга солиб айтса эшитган жонзот шундай таъсирланар эканки, Кабир*нинг иродасига карши 
бирон иш килолмай коларкан.
— Бобонгиз Кабирни якиндан билар эканмилар?
— Ха, отам хам билган. Бундан йигирма беш йил аввал мен турилганда Кабир бизнинг уйга 
келган. Менга Низом деган отни шу одам куйган экан.
— Тавба, кимга ишонишингизни билмайсиз! — деди Хамида уйчан. — Отамлар менга: 
«Кабирни тилга олма, кофир буласан», деб айтган эдилар.
— Отангизни жохил мухтасиблар* адаштирган, — деди Низом. — Улар бизнинг бошимизга хам 
канча кулфатларни солдилар. Кабирга кул берган отам зиндонда ётибдилар.
Низом огир тин олди-ю, бултур Хамидалар йук пайтда мана шу дарё буйида булган конли 
вокеаларни айтиб берди.
* М и л — 1000 метр.
* Б х а к т и — хиндча ихлос демакдир. Инсон уз такомилига ишонса ва комил одамларга ихлос куйсагина ёмон иллатлардан халос була олади. «Ихлос 
— халос» деган хикмат бхактида шундай талкин этилади.
* К а б и р (1440— 1518) — улуг хинд шоири. Унинг шеърлари хозир хам халк орасида жуда кенг таркалган. Ривоятларга кура, Кабир асли брахман 
оиласида турилган, чакалоклигида онаси ташлаб кетгач, уни оддий бир мусулмон тукувчи косиб оиласи тарбиялаб вояга етказади. Кабирнинг узи хам 
тукувчи булган.
* М у х т а с и б — диний ишлар назоратчиси. Кулида дарра билан юриб, одамларнинг руза тутиши-ю масжидга намозга келишини назорат килган.
* * *
Низомнинг отаси узининг катта углига ^индларнинг энг эзилган шудра* кавмидан чиккан эш- 
какчи дустининг кизини олиб бермокчи булади. Йигит билан киз бир-бирларини яхши куради. 
Ота-оналари учун уларнинг *ар хил динда эканликлари ахамиятсиз. Кабир таълимоти асосида 
улар мусулмон мулласини хам, хинд брахманини хам тан олмайдилар. Улар «дину миллат 
айириш факат тамагир рухонийлар учунгина керак» дейишиб, туй тайёрлигини бошлашади. Шу 
орада Низомларнинг махалласидаги масжидда кутилмаган бир туполон бошланди. Кечаси 
аллакимлар масжиднинг мехробига кора чучканинг улигини ташлаб кетадилар. Махалла имоми 
«бу ишни чучкабокар мажусийлар килган» деб, кавмларини хиндиларга карши гижгижпайди. 
Жохиллардан беш-унтаси кучага чопиб чикадилар-у хиндлар мукаддас хисоблайдиган ва 
кучада бехавотир юрган говмиш сигирни ерга аганатиб, буйнига пичок тортадиар. «Масжид 
мехробига чучканинг улигини ташлаб кетганларнинг жазоси будир!» дейишиб сигирнинг 
каттакон сон гуштини хинд ибодатхонасининг саждагохига осиб куядилар. Шу тарзда хар икки 
томоннинг хам диний эътикодлари каттик хакоратланади-ю, киргин бошланиб кетади. То 
шахар хокими — кутвал бундан хабар топиб, икки юз навкари билан етиб келгунча ва 
киргинни тухтатгунча икки томондан ун етти киши халок булади, етмиш-саксон одам 
яраланади. Жарохатланганлар орасида Низомнинг отаси хам бор эди. У бехуда кирриннинг 
олдини олмокчи булиб орага тушгани учун кимдир тош отиб бошини ёрган эди.
Бу ходисаларни уз кузи билан курган Низом сигир-у чучка бахонасида одамларни киргин 
килган жохил имом-у брахманларни бутун вужуди билан ёмон куриб колди. Низомнинг отаси 
эса бундай диний адоватлардан баланд турган ва чин инсонликни илохиёт даражасига кутариб 
улурлаган Кабирга аввалгидан хам ортик ихлос куйди. Узининг Кабир таълимотига содиклигини 
ва диний низолардан баланд туришлигини эл-юрт олдида исбот этиш учун хинд кизи билан 
тунрич урлининг туйини албатта утказадиган булди. Уша туполон туфайли тухтаб колган туй 
тайёрлиги кузнинг мезон ойида нихоясига етди. Низомларнинг дарё буйидаги ховлилари 
гулшодалар билан безанди. Дастурхонларга ширинликлар, хурмолар, норинжпар, бошка



Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish