Хумоюн ва Акбар Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров Пиримнул Кодиров хумоюн ва акбар



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/94
Sana10.11.2022
Hajmi2,25 Mb.
#863495
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   94
Bog'liq
pirimqul qodirov avlodlar dovoni roman

к и л и р и н и
 
сезмади. Дили 
пок бу сувчи йигит унга тобора жозибали куринадиган булди.
Шундан кейин улар уч-турт йил куришолмадилар. Чунки Хиндол мирзога аградан уч юз мил* 
гарби-жанубдаги Меват вилояти мул к килиб берилди. Уша жойда куррон ва бор 
килиб,оиласини, узига карашли одамлари катори Хамидаларни хам кучириб кетди. Исёнкор 
ражпутлар вилояти булган Меват жуда нотинч, уруш, юришлар куп булар, Хамида ва унинг 
ота-онаси Аграда осуда утказган дамларини согиниб эслашарди. Айникса бор четидаги сокин 
култик ва кайик сайри Хамиданинг ёдига куп тушар, Аграга кайтадиган кунларни у доим 
орзикиб кутарди.
Аграда Хиндол мирзога отасидан колган турт борнинг биттаси — мана шу Зарафшон берилган 
эди. Орадан бир неча йил утиб, Хиндол мирзо ва унинг одамлари бу бокка яна кайтиб 
келганларида хамида бонунинг буйи етиб колган, унда балогат белгилари пайдо булгандан 
бери онаси кучага ёпинчиксиз чикармас, бор сайрига хам, чавгон уйинига хам ёлгиз юбормас 
эди.
Мана хозир хам у борнинг узок бурчагидаги хилват сохилга канизаги Аминат билан бирга 
келди. К,ошлари ингичка, сочлари 
к и з р и ш
 
Аминат асли черкас кизи эди. Эрон шохининг 
навкарлари билан булган жангларда асир олинган ва кул бозорида сотилган бу жабрдийда 
жувон беш йилдан бери Хамидага каниз булиб хизмат килади. Уни Низом хам таниб колган.


Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров
Чунки сунгги йилларда Хамида дарё сохилига доим канизи билан бирга келадиган булди. 
Хамида энди Низомнинг кузи олдида чумилишдан уялади. Ёши йигирма бешга кириб, хийла 
босик ва сипо йигит булиб колган Низом хам Хамида бонудаги бу узгаришларни маъкул курган 
каби бош ирраб, кулимсирайди, унга салом берганда икки кафтини пешонаси устига жуфтлаб
енгил бир таъзим бажо келтиради, шу билан киборлар жамиятига мансуб булган кизни узидан 
хийла баланд куйгандек булади.
Аминат унинг кайирига биринчи марта чикканда: «Ешкакчи йигит дурустрок пешкаш олиш 
умидида бизни астойдил сайр килдирмокчи», деб уйлади. Йигитнинг тиник, корамтир юзида 
камтаргина бир жилмайиш бор, узи беозор ва ювош куринади. Факат тимкора кузларидан, 
кучли бир оловнинг тапти уриб туради. Бакувват куллари эшкаклар оркали бутун кайикни 
узига буйсундириб, уч кишини сув юзида кушдай учириб боради.
Кайик тор булгани учун Аминат оркада, Хамида эса тумшук томонда Низом билан юзма-юз 
ултирибди. Икковининг кузи кузига тушгани сари Хамида бонуда нафис бир хаяжон кучайиб 
бораётгани Аминатни таажжубга солди. Киз гуё мана шу учрашувни купдан бери кутиб юрган 
эди-ю, энди висолга етишганидан кувониб, хусн-у жамоли очилиб бормокда эди. Хамиданинг 
канчалик кухлик киз булиб етилганини, унинг юз-кузида, кадди-коматида канчалик сехр-у 
жозиба борлигини Аминат хозир биринчи марта якдол хис килди. Хамиданинг кизлик латофати 
гуё бир рунча холида эди-ю, эшкакчи йигитнинг дийдори шу рунчани бирдан гуллатиб очиб 
юбордими? Бу йигитда нима каромат бор узи?
Дарё сокин окаётган жойда Низом эшкак эшишдан тухтаб, паст, майин товуш билан ашула 
бошлади.
Низом азбаройи Хамидага мехри тушганидан унинг туркий тилини урганган, хозир шу тилдаги 
узига ёккан шеърларни хиндча куйларга солиб айтар эди. Унинг овози одамни ром эта 
оладиган даражада дилбар ва кучли. Огир кайикни кушдай енгил учираётган йигитлик куч- 
кудрати унинг овозида хам сезилиб туради.
Хамида унинг кушигини эшитган сари ралати бир сехр-у жоду таъсирига берилиб, уз ихтиёрини 
йигитнинг кулига топширадиган холатга тушмокда эди.
Аминат бирдан Хонзода бегимни эслади. Хумоюнга муносиб курилган Хамидадек киз келиб- 
келиб шу эшкакчи га кунгил берадими?
Йигит Аминатнинг совук ниго^ини елкаси билан сезган каби унга угирилиб каради. Кузларида 
бегараз, тамасиз бир мехр нурланиб турганини куриб, Аминат беихтиёр унрайсизланди. Низом 
олий даргохпарда юрган Хамида бонуга етишаман деб умид килмайди, факат бу кизнинг ноёб 
жозибасини мукаддас билиб, унга сажда килгиси келади. У уз дилидаги туйруни Хамидага 
тушунтирмокчи булиб:
— Мен бхактига* имон келтирганмен, — деди.
— Бхакти ким узи? — суради Хамида.
— Бу бировнинг исми эмас. Бизга ухшаган факир кишилар эътикоди. Мен Маккаю Мадинага 
хажга бориб сиринмаймен. Каршимда турган чин инсоннинг дилига сиринамен. Масжидда 
тамагир муллолар одамлардан хайр-у эхсон ундириб бой булурлар. Бойлик бор жойда 
мукаддас нарса йук. Шунинг учун биз масжидга бормагаймиз. Биз учун мукаддас жой — яхши 
одамнинг дили.
Оддий бир *инд йигитдан бунака ралати гаплар чикишини кутмаган Хамида таажжубга тушди:
— Вой, масжиддан юз угирсангиз отангиз уришмайдими?
— Менга бхактини отам узлари ургатганлар. Отам хам, бобом хам, — деб Низом овозини 
пасайтириб шивирлади, — Кабирга ихлос куйиб кул берганлар.
Хамида бону бу номни эшитиб, беихтиёр вахми келди. Чунки унинг билишича, Кабир дахшатли 
бир жодугар кофир булган, эл-улусни йулдан оздириб, диндан чикарган, шунинг учун Искандар 
Лоди деган подшо Кабирнинг буйнига тош борлатиб, Ганг дарёсига чуктиришни буюрган.
Лекин Кабир сув тагидан тирик чиккан. Подшо уни кутурган филнинг оёри тагига ташлатиб



Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish