Хумоюн ва Акбар Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров Пиримнул Кодиров хумоюн ва акбар


Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримк;ул Кодиров



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/94
Sana10.11.2022
Hajmi2,25 Mb.
#863495
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   94
Bog'liq
pirimqul qodirov avlodlar dovoni roman

Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримк;ул Кодиров
иниларнинг низоларидан бери келмайди.
Бегимнинг паришон назари тушиб турган кукаламзор майдонда эса бир туп отлик кизлар 
чавгон* уйнамокда. Улар Хонзода бегимдай машхур кайвони уйинга караб турганидан 
рухланиб, жон-жахдлари билан чавгон тупини мухолифлар дарвозасига киритишга 
интиладилар.
Бир тараф дарвоза буз отлик кизлар химоясида. Кора отликларга иккинчи дарвоза берилган. 
Уйинчиларни фарк килиш осон булиши учун буз отлик кизлар сарик рангли чолвор ва нимча 
кийишган. Кора отликлар эса кизил кийимда.
Хиндол мирзонинг ёшгина хотини Султоним бегим майдон атрофида саман отини йурттириб, 
уйинга хакамлик килади. Унинг кулида заргарлар булбулга ухшатиб чиройли килиб ясаган 
олтин хуштак. Коидани бузганлар шу хуштак билан огохлантирилади.
Бир пайт туп буз отликларнинг дарвозасига киритилди-ю, уйиннинг шиддати ошиб кетди. 
Хонзода бегим чавгончупларнинг бир-бирига шак-шук урилаётганини, буз отликлар жуда 
каттик хужумга утганини курганда, «бирон кор-хол булмасин тагин», деб беихтиёр 
хавотирланди. Бу хавотирлик энди унинг эътиборини уйинга тортди.
Тапир-тупур от чопаётганлар — буй етган хушруй кизлар. Уларнинг орасида Гулбадан бегим 
хам бор. К,изларнинг хеч бири Хонзода бегимнинг кузи олдида маглуб булиб, уялиб колишни 
истамайди, хаммаси тупни бошкалардан тортиб олишга интилади. Шунда отлари бир-бирига 
урилиб, айкашиб кетади, гохо бирон от урилиш зарбидан гандираклаб йикилгудек булади. Бу 
калтис холатлар Хонзода бегимни изтиробга сола бошлади.
Ахир бу кизлар энг нуфузли бек-у аъёнларнинг оиласидан. Агар биронтасининг юз-кузига 
чавгончуп тегиб ярадор килса, чандик колдирса ёки биронтаси отдан йикилиб, туёк тагида 
эзилса мутаассиб шайхлар яна фиск-у фасодни купайтиради. Улар кизларнинг доим парда 
ичида — уй асираси булиб ултиришини талаб киладилар. Лекин парда ичида хонанишин булиб 
бехаракат яшайдиган аёллар нотавон ва мурт булишини, бакувват наел беролмаслигини 
Хонзода бегим яхши билади. Бегим билан бирга бу ерларга келган эл-улуснинг кизлари эса 
кадимдан отлик юриб урганганлар. Хозир хам Хонзода бегим биладиган аёлларнинг бир ерда 
муким турадиганлари оз. Эрлар катори аёллар хам хали Хуросонда, хали Кобулда яшайдилар, 
хали Бадахшонга кетиб, хали Аграга келадилар. Бу узок улкалар орасида икки-уч ойлик 
йулларни купгина кизлар отлик босиб утади. Такдир такозоси шундок булгач, ота-боболар 
удуми буйича кизларни хам ёшлигидан чавандозликка ургатиш, улар орасида хам пойгалар, 
мусобакалар утказиш жоиз эмасми? Албатта, кизларни отдан йикилиш-у майиб булишдан хам 
эхтиёт килиш керак!
Хонзода бегим шуни уйлаб, уйинни хаяжон билан кузатгани сари кизлар хавф-хатарни унутиб
тудага дадил ташланишар, камчи урнига чавгончуп билан отлари сагрисига уриб, мухолиф 
томонга хамла килишарди.
Буз отлик кизлардан Хамида дегани уйинчилар гиж-биж булиб турган тудага укдай ёриб кирди- 
ю жиловни куйиб юборди. Чавгончупни икки куллаб тутганича, узангига оёгини тиради-да, 
улокчилардек пастга энгашди. Бу киз коплон каби чакконлик билан тупни чавгончупга 
илинтириб тудадан олиб чикканда, Хонзода бегимнинг завки келиб «о!» деб юборди. Нариги 
дарвоза химоясиз колган эди. Хамида «гуй» деб аталадиган тупни уша томонга чир-пирак 
килиб олиб утди. Унинг оти хам шамолдай учмокда эди. К,ора отликлар кувиб етганича булмай, 
Хамида бону тупни дарвозага шундай чапдастлик билан уриб киритдики, буни курган Хонзода 
бегим:
— Балли, шеркиз! — деб карсак чалди.
Отини буриб оркага кайтаётган Хамида бону Хонзода бегимнинг сузини эшитмаган булса хам, 
унинг карсак чалганини куриб, узида йук суюнди.
Тиллакори толорда ултирган бегимнинг жуссаси кичкина куринса хам, Хамида бону учун аёл 
зоти орасида ундан салобатлиси ва кудратлиси йук. Султоним бегим Хамидага якин келиб:



Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish