Қиёслашни тавсия этиш ҳар бирининг



Download 1,24 Mb.
bet4/24
Sana23.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#124977
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
А.Хожиев tilshunoslik lug'ati

айн. грамматик қурилиш: узбек тилининг грамматикаси.

                  1. Суз формалари, уларнинг сўз бирикмаси ва гапда ўзаро боғ-ланиши ҳақида қоидалар мажмуи: узбек тили грамматикасини ўр-ганиш.

Грамматикализация. 1. Сузнинг мустақил лексик маъносини йўқотиб, ёрдамчи вазифада қўлланиши, ёрдамчи сузга айланиши. Мае, кура, Караганда сўз-формаларнинг ёрдамчи сўзга айланиши.
2. Суз бирикмасининг аналитик формата айланиши. Бунда суз ■бирикмаси компонентларидан бири ўз мустақиллигини йўқотиб, ёр-дамчига айланади. Мае, ўзбек тилидаги ўқий бошламоқ, взиб кўр-моқ каби бирикувлар аслида сўз бирикмаси булгап, ҳозирда эса улар таркибидаги бошламоқ, кўрмоқ феъллари мустақил лексик маънога эга эмас, шу туфайли улар аналитик форма ҳисобланади.
Грамматик алоқа. айн. синтактик алоқа.
Грамматик антонимия. Грамматик бирликларнинг ўзаро анто­ним булиши, антоиимик муиосабати.
Грамматик категория. Лсосида ётувчи маъносига кўра бирла-игувчи формалар системаси. Грамматик категориянинг одатда икки тури фарқланади: 1) морф.ологик категория (f.), 2) син­тактик категория (қ.).

«я»

Грамматик .* 30
31
Десемантизация


Грамматик кесим. айн. кесим. қиёс. логик кесим.
Грамматик маъно. Сўзнинг формал қисми, грамматик форма ифодалайдиган маъно. Мае, -л'ар аффикси кўплик маъноеини (дўст-лар каби), -яп аффикси ҳозирги замон маъносини (сўраяпти каби) ифодалайди. киёс. лексик маъно, лексик-грамматик маъно. к. грам­матик форма.
Грамматик омонимия. Грамматик бирликлар орасидаги омони­мия, қ. омоморфемалар.
Грамматик синомимия. Грамматик бирликларнинг (сўз форма-си, сўз бирикмаси ски гапларнинг) ўзаро синоним бўлиши Қ. син-тактик синонимия.
Грамматик сон. айн. сон категорияси.
Грамматик стилистика. Сўз туркумлари ва уларга хос форма-ларнинг таъсирчанлик хусусиятлари, синтактик конструкнияларнипг стилистик имкониятлари, шунингдек нутқда грамматик воситалар-ни мақсадга мувофиқ. тарзда танлаш ва қўллаш ҳақидаги таъли-мот.
Грамматик форма. Грамматик маъноии ифодалаш учун хизмат қиладиган тил воситалари. Мае, ёздиряпман формаси таркибида орттирма нисбат, ҳозирги замон, биринчи шахе бирлик маъносшш ифодаловчи формалар катнашган. Грамматик форма аффикслар ёрдамида ски ёрдамчи сўзлар воситасида ҳосил қилинади. Шупга кўра грамматик форманинг икки тури ўзаро фарқлаиади: 1) син­тетик форма («.); 2) аналитик форма (қ.). Грамматик категорияга бўлган муносабатига кўра грамматик форманинг икки тури фарқланади:. 1) категориал форма (қ.); 2) нокате-гориал форма ёки функционал форма (қ.).
Грамматик эга. айн. эга. киёс. логик эга.
Грамматик қурилиш. Маълум тилга хос сўз формаси, сўз би­рикмаси ва ran қурилиши.
Графема (< грек, graphe — шакл, сурат). Езув бирлиги. Бун-дай бирлик сўз ё гапдаги ўрнига кўра, стиль ва ҳ. га қараб катта ва кичик шаклйга (А, а), қора за курсив шаклига (а, о) эга ва ҳ. Графема бир товушнинг ҳам, икки ёнма-ён товушнинг ҳам ифо-даси бўлиши мумкин. Мае, ё (й+о), е (й+э), ю (й+у), я (й+а) графемалари.
Графика (<грек. grapfike —ёзма). 1. Нутқ товушларини ёзиб ифодалаш воситаларининг муайян системаси: рус графикаси, араб графикаси.
2. Тилшуносликнинг алфавитдаги ҳарфлар составини, шаклини, ҳарф ва нутқ товушлари орасидаги муносабатни белгилаш билан шуғулланувчи амалий соҳаси.
Грецизм. Грек тилидан ўзлашган, лекиц ёт элемент экани се-зилиб турадиган бирликлар (сўз, ибора ва б.), к. варваризм.
Гумон олмошлари. Предмет, белги кабилар ҳақида ноаниқ та-саввур англатувчи, уларга тахминли ишора қилувчи олмошлар: ал-лаким, аллақандай, кандайдир, бир нима кабилар: Бунине бадали-га унга биров битта-яримта нон, яна биров чойчака бериб кетади. (Ҳ. Гулом.) Аллакия каердадир кйрганига таклид қилиб, бинокор-лик бригадаси Тўлаган аканинг ёрдами билан почтахона ташкил килди. (А. Қаҳҳор.)
Гумон юкламаси. Узи алоқадор сўзнинг ёки бутун гапнинг маз-мунига ноаннклик (гумон) маъносини берувчи юклама: -дир (ка­ердадир), балки. Балки завод курйш учун овора бўлишга тўғри .келмас... (Ойбек.)
д
Даража категорияси. 1. Бслгинииг бир-бирига қиёсан даража--сини курсатадиган грамматик категория. Асосан сифат туркумига, •хисман равиш туркумига хос. Бу грамматик категориянинг уч ту­ри бор: 1) оддий даража (к.); 2) озайтирма даража (к.), о рттир м а даража («.).

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish