Қиёслашни тавсия этиш ҳар бирининг



Download 1,24 Mb.
bet6/24
Sana23.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#124977
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
А.Хожиев tilshunoslik lug'ati

Шу ерга чақира колай?

                  1. Келармикан?

                  1. Илтимос килиб кўрамиз-да.

                  1. Ха, майли... (Уйгук.)

Диахрония (< грек, dia — орқалн+chronos — вакт). Айрим тил ҳодисаларннинг, яхлитлигича тил системасин'инг тарихий изчил ри-пожланиш этаплари лингвистик ўрганиш предмсти сифатида. киёс. синхрония.
Дивергент (< лот. diverger'e— турли томонга тарқалувчи). Дивергенция йўли билан бир фонеманинг вариантларидан тараққин этиб чикдан фонема. Мае, ўзбекча тил орқд а унлисидан ўсиб чиқ-к.ан о (э') унли фонемаси.
Дивергенция (< лог. divergere— фарқланиш, юзага келтир-моқ). 1. Узгаришга сабаб бўладиган позицион шароитларнинг йўко-лиши натижасида фонема вариантларининг фонологизацияланиши, бир фонеманинг икки фопемага ажралиши. киёс. конвергенция.
2. Товушларнинг позицион ҳолатга кўра бирдан ортиқ товуш-га бўлиниши.
Диереза (< грек, diaresis—бўлиниш). Қатор ундошлардан би-рининг ассимиляция ёки диссимиляция натижасида тушиб қолиши. Мае, арслон-*-аслон каби.
Динамик урғу. Товуш кучининг ўзгаришига (интенсивлигига) асосланадиган урғу. Динамик ургуда интенсивлик етакчи бўлади қиёс. квантитатив урғу.
Диссимиляция (< лот. dissimilis — ноўхшаш). Сўздаги бир хил ёки бир-бирига қис.ман ўхшаш товушлардан бирининг артикуляци-он жиҳатдан фарқ қиладиган бошқа товуш томон ўзгариши. Дис­симиляция жуда кам учрайлиган ҳодиса бўлиб, асосан сўзлашув нутқида юз беради: транвай (трамвай ўриига), зарал (зарар ўрни-га) ва Ҳ. Уз характерига кўра диссимиляциянинг икки тури фарқ-ланади: контакт диссимиляция (/(.), дистант диссимиляция (){.), киёс-. ассимиляция.
Дистант ассимиляция. Ёнма-ён бўлмаган ундошлар асспмиля-цияси. Мае, мошкичири->-мочкичири каби. киёс. контакт ассимиля­ция.
. Дистант диссимиляция. Ёнма-ён бўлмаган ундошлар диссими-ляцияси. Мае, зарал (ад. орф. зарар), киёс. контакт диссимиляция.
Дистант ҳолат (< лот. distantia — оралиқ)- Тил бирликларининг -— бир-биридан ажралган, узоқлашган ҳолда жойлашуви: эга е.а ке-симнинг дистант ҳолати. киёс. контакт ҳолат.
Дистрибутив анализ. Дистрибуцияга асосланадиган анализ.
Дистрибутив метод. Структура.! лингвистикада тил элементла­рини конкрет тилга хос қонун-қоидалар асосида бўлиш методи.
Дистрибуция (< лот. distributio — ажратиш, тарқатиш). Би­рор тил бирлигининг нутқда бошқа тил бирликлари қуршовида иш-латила олиш ўриплари. Дистрибуциянинг қунидаги турлари бор:
3—208

Дифтонг
34
35
«Ж^лаш


1) қўшимча дистрибуция, 2) эркин алмашиниш дистрибуцияси, 3) контраст дистрибуция ва б.
Дифтонг (<грек. difs)—икки карра + phtongos— овоз, товуш), Состави икки товушдан таркиб топган унли; бир бўғин таркибида келувчи, шунга кўра бир тозушга яхлитланувчи унли. (Дифтонг рус ва ўзбек тилларида деярли йўқ). қиёс. монофтонг.
Дифференциал сема (<лот. differc.ns —фаркловчи). Полисе-мантик суз семсмаларидан ҳар бирининг ўзига хос бўлган сема. киёс. интеграл сема.
Дифференциал функция. Тил бкрлигининг (фонеманинг) ифо-далаш ва фарқлаш функцияси.'Мас, келкул, отит, бол бор ва б.
Дифференциация (лот. differentia — фарқланиш). 1. Тил бир-ликларииинг форма, мазмун ва бошқа жиҳатдан ўзаро ажралиши, қатламланиши. Mac, артмоқ ва арчмок феълларининг фонетик ва маъно жиҳатдан ўзаро алоҳидаланиши;- ишлар-, келар типидаги .форманинг гумон ифодалозчи формага айлапиши унинг ишлайди, келади типидаги форма билан дифферснциацияланиши натижа-сидир.
2. Тил эволюциясининг хусусиятларндан бири бўлиб, бунинг таъсирида бир тил диалектлари ўртасида ноўхшашликлар вужуд-та келиб, улар мустақил тилларга айланади. киёс. интеграция.
Доминанта (< лот. dominans, dominantis — ҳоким). Синонимик қаторлаги бош сўз: бу сўз синонимик қзтордаги сўзлар учун уму-мий бўлган денртатив маънони ифодалайди: юзбет афт ба-шара чеқра жамол Ъийдор ораз узор рихсор синони­мик қаторида юз доминанта ҳисобланади.
Дона сонлар. Предметнинг миқдорини доналаб кўрсатувчи миқ-дор сонлар. Соннинг бу тури -та аффикси ёрдамида'ясалади: беш-та, тўққизта каби.
Дублетлар (< франц. doublet < double — иккилик). Тенг семан-тик структурага эга бўлган тил бирликлари: тилчи тилшунос ка­би. қ. абсолют синонимлар, вариант.

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish