Қишлоқ хўжалик экинларини зараркунандалари, касалликлари ва уларга қарши кураш чоралари


ҒЎЗАНИНГ ЗАРАРЛИ ОРГАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ



Download 3,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/39
Sana30.06.2022
Hajmi3,13 Mb.
#720698
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
module zashita rasteniy

1. ҒЎЗАНИНГ ЗАРАРЛИ ОРГАНИЗМЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ 
ЧОРАЛАРИ
Ғўзанинг сўрувчи зараркунандалари
Тамаки трипси
- бу зарар кунанда ўсимлик баргининг ширасини 
сўриб, зарар етказади. Зарарланган барглар йиртилиб кетади. Танаси 
чўзинчоқ бўлиб, тўқ сарғиш рангларда бўлади. Личинкалари оч сарғиш 
рангда бўлади. (1.1- расм). Тамаки триписи ўсимликларнинг учидаги 
ёш баргларга тухум қўяди. 1 та урғочи трипс ривожланиш даврида 100 
тагача тухум қўяди. Бутун ёз бўйи 7 мартагача авлод беради.
Кураш чоралари.
Агротехник тадбирлар:
Ғўзанинг чидамлилигини оширадиган чора-
тадбирлар (ўғитлаш, суғориш, культивация) трипс зарарини пасайишига 
ёрдам беради.
Биологик усул:
тамаки трипсига қарши олтинкўз энтомофагининг 
3-4 кунлик тухумларидан 1:10,1:20 нисбатларида 10 кун оралатиб 2 
марта чиқарилади. Зарурият бўлган майдонларга олтинкўз тухумидан 
500-1000 тагача чиқариш давом эттирилади; тамаки трипси тушган 
далаларга хон қизи қўнғизлари, сирфид пашшалари, афидиидлар ва 
бошқа фойдали хашаротларни жалб этиш.
Кимёвий усул:
вегетация давомида 4-7% ўсимлик трипс билан зарарланиши кузатилса, моспилан 
20% н.к. -0,15 л/га; карбофос 50% эм.к. – 0,6 л/га; пилармос 20% н.к. – 0,15л/га; камилот 20% н.кук.- 
0,15л/га; калипсо 48% сус.к. – 0,05-0,07 л/га; дельтафос 38% эм.к. – 1,0 л/га; вертимек 1,8% эм.к. – 0,4 
л/га ва бошқа рухсат этилган дорилар билан ишлов берилади.
Ўсимлик битлари
Беда ёки акация бити.
Марказий Осиёда кенг тарқалган бўлиб, 52 тур зарар 
етказади. Бу ғўзани май-июн ойларида зарарлайди. Акация бити тухумлик 
фазасида қишлайди. Партеногенез йўли билан тирик туғиб кўпаяди. 12-15 тагача 
авлод беради. 
Полиз бити.
Бу зараркунанда хаммахўр бўлиб, Ўсим-ликларнинг 46 турига 
зарар етказади. Ранги кўкиш сарғишдан то тўқ яшилгача бўлади. Тирик туғувчи 
урғочиларнинг боши, оёқлари, шира чиқариш найлари қора тусда бўлади. 
Личинкалик ва имогалик босқичида қишлайди. Ғўзадан кейин полиз экинларига 
учиб ўтади. 15-24 мартагача авлод беради.

Download 3,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish