Қишлоқ хўжалик экинларини зараркунандалари, касалликлари ва уларга қарши кураш чоралари



Download 3,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/39
Sana30.06.2022
Hajmi3,13 Mb.
#720698
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
module zashita rasteniy

Биологик усул:
ўргимчакканага қарши олтинкўз энтомофагининг 3-4 
кунлик тухумларидан 1:10, 1:20 нисбатларида 10 кун оралатиб 2 марта 
чиқарилади. Зарурият бўлган майдонларга олтинкўз тухумидан 500-
1000 тагача чиқариш давом эттирилади; атроф-мухитга ва фойдали хашаротларга зарарсиз бўлган 
олтингугурт препаратларидан олтингугурт кукунидан 20-30 кг/га чанглатиш, 0,5-1 ли олтингугуртнинг 
охакли қайнатмасидан гектарига 300 литр пуркаш.
Кимёвий усул:
вегетация давомида 10% ўсимликларнинг барг пластинкаси ўргимчаккана билан 
5-25% қопланганда омайт 57% к.эм.-1,5 л/га; ниссоран 10%, н.кук. – 0,1 кг/га; тетросан 10% н.кук– 0,1 
кг/га; флумайт 20% сус.к.- 0,2 л/га; ортус 5% сус.к. – 0,75 л/га; вертимек 1,8% эм.к. – 0,3-0,4 л/га қўллаш 
яхши самара беради. 
Оққанот
- Ғўза оққанотининг зарари оқибатида пахта, полиз ва бошқа қишлоқ 
хўжалик экинлари хосилининг 30-40% дан кўпроқ қисми нобуд бўлади хамда 
пахта толасининг сифати пасаяди (1.4-расм).
Кураш чоралари.
Агротехник тадбирлар: оққанотнинг асосий кўпайиш манбаи бўлган иссиқ-
хоналардан тарқалишини олдини олиш; елимланган сариқ рангли махсус 
қоғозлардан фойдаланиш; ўсимликнинг чидамлилигини оширишини таъмин-
лайдиган тадбирлар.(органик ва минерал билан озиқлантириш, қатор 
ораларига ишлов бериш, суғориш ва х.к.)тадбирларини қўллаш.
Биологик усул:
энкарзия энтомофагини зараркунанданинг сонига қараб 1:10, 
1:20 нисбатларда 10х10м схемада тарқатиш. Олтинкўз энтомофагининг 3-4 кунлик тухумларидан 1,0-
1,20 нисбатларида 10 кун оралатиб 2 марта чиқарилади. 
Кимёвий усул:
зараркунанданинг ғўзага хавфи бўлган майдонларда моспилан 20% н.к. -0,15 л/га; 
конфидор 20% эм.к. – 0,3-0,4 л/га; танрек 200 г/л с.э.к.-0,3-0,4 л/га; дельтафос 38% эм.к. – 1,25-1,5 л/га
бошқа рухсат этилган препаратлар билан ишлов берилади.
Беда қандаласи
- Беда қандаласи ғўза кўсакларининг 20% дан кўпроқ қисмини 
шикастлайди. (1.5-расм). Бундай кўсаклардаги пахта толалари бузилади ва 
бир-бирига ёпишган қўнғир массага айланади. 

Download 3,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish