Ислом Каримов


 Чизиқли ва тармоқланувчи жараёнлар ҳақида тушунча



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/46
Sana25.06.2022
Hajmi1,27 Mb.
#701850
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   46
Bog'liq
С да дастурлаш 2

2.1. Чизиқли ва тармоқланувчи жараёнлар ҳақида тушунча 
Алгоритмлар назариясидан маълумки ҳисоблаш жараёнларини шартли 
равишда уч хил гуруҳга ажратиш мумкин:
1.
Чизиқли жараёнлар; 
2.
Тармоқланувчи жараёнлар; 
3.
Такрорланувчи жараёнлар. 
Чизиқли жараённи ҳисоблаш алгоритми қатъий кетма-кетлик асосида 
амалга оширилади. Бундай жараённи ҳисоблаш учун ўзлаштириш 
операторининг ўзи етарли бўлади. 
Тармоқланувчи жараённи ҳисоблаш йўли маълум бир шартни 
бажарилиши ёки бажарилмаслигига қараб танланади. Тармоқланувчи 
жараёнларни ҳисоблаш учун шартли оператордан фойдаланилади. Шартли 
оператори икки хил кўринишда бўлади: 

тўлиқ шартли оператор; 

чала шартли оператор. 
Чала шартли операторда шарт рост холатда операторнинг 2 қисми ишга 
тушади, агар шарт ёлғон бўлса, оператор турган қатордан сўнги қатор 
ишлатилади. 
if (<шарт>) {<операторлар>;} 
Тўлиқ шартли операторда шарт рост холатда операторнинг 2 қисми ишга 
тушади, агар шарт ёлғон бўлса, 2 қисми ишга тушади. 
if (<шарт>) {<операторлар>;} else {<операторлар>;} 
2.2. Ўтиш оператори 
Одатда, дастур ўз ишини ёзилган операторлар кетма-кетлиги бўйича 
амалга оширади. Операторларнинг табиий бажарилиш кетма-кетлигини бузиш 
учун, шартсиз ўтиш операторидан фойдаланиш мумкин. Дастурнинг бирор 
операторидан бошқаришни бошқа операторга узатиш учун, бошқарилиш 
узатиладиган оператор олдига тамға (метка) қўйилиши керак. Бошқаришни 
шартсиз узатиш оператори қуйидаги формада ёзилади : 
goto
<метка>; 
бу ерда 
goto
 
- … га ўтмоқ. Бу оператор ёрдамида бошқариш кўрсатилган 
меткали операторга узатилади. Бу меткалар лотин харфи билан бошланган ва 
ўзгарувчи сифатида эълон қилинмаган бўлиши керак. 
2.3. Чизиқли жараёнларни дастурлаш 


2.4. Тармоқланувчи жараёнларни дастурлаш 
~ 8 ~ 
Чизиқли жараёнларни дастурлаш учун бир нечта мисолларни кўриб 
чиқамиз.
1 – мисол:
Икки сонни йиғиндиси, айирмаси ва кўпайтмасини топувчи 
дастур тузинг. 
#include  
using namespace std
int main() 

int a,b,c,y,k; 
cin >> a >> b; 
c = a + b;
y = a – b;
k = a * b; 
printf(“Yig’indi: %i\nAyirma: %i\nKo’paytma:%i”, c, y, k); 
return 0; 


Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish