Жасурбек Юборилган китобнинг 30-38 бетлари ичидаги маълумотлардан олинган



Download 126,5 Kb.
bet2/3
Sana21.02.2022
Hajmi126,5 Kb.
#70806
1   2   3
Bog'liq
talab va taklif modeli

Талаб ва таклиф функциялари
Агар функция битга боглик узгарувчи билан, битга эркин узгарувчи уртасидаги богликликни ифодаласа, унга бир узгарувчили функция дейилади ва у куйидагича ёзилади:
У = А х )•
Агар функцияда эркин узгарувчилар сони п -та
(п > 1) булса, х[,х2,...,хп, у холда п узгарувчили функ-
цияни оламиз:
y = f ( x 1,x2,...,xn).
Бир узгарувчили функцияга мисол сифатида нархга
боглик булган талаб функциясини караш мумкин:
QD=f (P),
бу ерда: Q° — талаб микдори; р — бир бирлик махсулот
нархи.


Мувозанат нарх Ре деб, шундай нархга
айтиладики, бу нархда бозорда таклиф килинадиган
неъмат микдори Q , унга булган бозордаги талаб микдори
га тенг, яъни Qs = Q ° .
2.1-расмдан куриниб турибдики, бозор мувозанати
ягона. Талаб ва таклиф чизигиклари ягона мувозанат
Е нукгада кесишади. Ре ва Qc нукталар, мувозанат
нукта е нинг координатлари хисобланади.
Бозордаги талаб ва таклифнинг узгариши, бозор
мувозанатини узгаришига олиб келади. Масалан, бозордаги
талаб ошеа, (талаб чизиги унгга силжиганда)
мувозанат нарх Ре ва мувозанат товар хажми Q, усади.
Агар бозор талаби камайса (талаб чизиги чапга силжи-
са), Ре ва Qe лар хам камаяди. Бозор таклифи ошеа
(таклиф чизиги унгга силжиса), мувозанат нарх Ре
камаяди, мувозанат товар хажми Q усади. Агар бозор
таклифи камайса (таклиф чизиги S чапга силжиса),
мувозанат нарх Р усади, мувозанат товар хажми
Q камаяди.

Битта махсулот учун бозорнинг динамик моделини


караймиз.
Моделда талаб чизигани J) ва таклиф чизига S
вакг узгариши билан узгармайди. Талаб функцияси
Q (t) ва таклиф функцияси Qs {t) нарх P(t) га бог-
лик;. Бу ерда P(t) t — ораликдаги нарх, P(t -1 ) —
олдинги (t — 1) — ораликдаги нарх. Талаб функцияси:
QD(t)=a0+al -P(t),
бу ерда а„,ах — узгармас параметрлар.
Таклиф функцияси:
e s (< )= i,+ 6, n ≫ - о ,
бу ерда b0,bx — узгармас параметрлар.
Мувозанат нарх куйидаги кайтариладиган боск,ич-
лар буйича аникланади:
1. Талаб ва таклиф чизикдари графиги чизилади
(горизонтал ук буйича нарх р куйилади, вертикал ук
буйича таклиф ва талаб килинган махсулот микдори
2. Бошлангич вакг оралики t = 1 буйича таклиф
микдори Qs (t), бошлангич нарх Р(\) га кура аникда-
нади, (бошлангич нарх Р(1)) олдиндан сотувчи томонидан
берилади;
3. t = 2 оралик учун нарх Р(2) мувозанатлик шар-
тидан аникланади.
QD(2) = QS(2),
a0+al -P(2) = b0+b] -P(\).
Нарх 7Y1) маълум булгани учун, юкоридаги тенг-
ликдан Р(2) аникланади; t = 2 учун Р{2) аникланга-
нидан кейин юкоридаги иккинчи ва учинчи боскичлар
такрорланиб, Р{3) аникданади ва хоказо.
Хисоб-китобларнинг тухташ шарти P(t) = P(t — 1)
булиб, бу шарт бажарилса, мувозанат нарх
4 =Р(Г) = /> ( /- 1).
Такрибий бахолаш: Агар Р(1)~ булса,
P(t) = Ре деб караш мумкин.
Мисол. Куйидаги талаб функцияси берилган булсин:
QD(t) = 4 \ - \0 -P{ t ) .
www.ziyouz.com kutubxonasi
Таклиф функцияси:
Gs(/) = 2 + 3 -P ( / - l ) .
t = 2 учун бошлангич нарх Р(1) = 5 булсин ва бу нархда
таклиф микдорини аникдаймиз:
£>s (2) = 2 + 3-5 = 17.
Мувозанатлик шартига кура Р(2) ни аникдаймиз.
Qd(2) = Qs (2) дан
41-10- Р(2) = 17 ,

Download 126,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish