Катта сонлар конуни. Катта сонлар конунининг назарий ва амалий ахамияти



Download 99,35 Kb.
bet2/2
Sana22.02.2022
Hajmi99,35 Kb.
#81971
1   2
Bog'liq
Катта сонлар конуни. Катта сонлар конунининг

Хинчин теоремаси. Фараз этайлик М(Х)=а |a|<Ґ, Xn Х-ни узаро боглик булмаган кузатишлар натижасида хосил булган тасодифий микдорлар булади.
Характеристик функциялар хакида тушунча.
Характеристик функцияларнинг асосий хоссалари. Марказий лимит теорема.
Фараз килайлик, Х ва У тасодифий узгарувчилар булсин. Z=X+iY -ни комплекс тасодифий узгарувчи дейилади, бу ерда i-мавхумлик бирлиги булиб i= , i2=-1 a+ib=Mx+iMy. Z-нинг математик кутилмаси MZ=a+ib булади. Z1 ва Z2 комплекс тасодифий узгарувчиларнинг купайтмаси Z1Ч Z2=(хiх2iу2)+i(х1х22у1), агар
Z1= х1+ i у1 ва Z2= х2+ i у2 булсалар.
Математик кутилишнинг хакикий тасодифий узгарувчилар учун уринли булган хоссалари комплекс сонли тасодифий узгарувчилар учун уринли булиб колади. Масалан Zк (к=1,2,...,n) комплекс сонли тасодифий узгарувчилар булса М(Z1+Z2+...+Zn)= М(Z1)+M(Z2)+...+M(Zn) ва М(СZ)=СМZ булади ва ундан ташкари:

  1. Агар Х12,...,Хn эркли тасодифий узгарувчилар. f1,f2,...,fn- комплекс таосдифий узгарувчиларни ифодаловчи функциялари булса,

М f11),f22),,...,fkn) (1)
булади, агар |М fkn)|<Ґ 1ЈkЈn уринли булса.
2. Агар М|Z|<Ґ булса, |МZ|Ј М|Z| (2) булади.
Таъриф. Х хакикий тасодифий узгарувчи булса, унинг характеристик функцияси деб Z =eitX (i= ва -Ґх(t) билан белгиласак:
jх(t)= МZ= М eitX (3)
Масалан 1) агар Х- дискрет хакикий тасодифий узгарувчи булиб,

Таксимот конунига эга булса, унинг характеристик функцияси


jх(t)= eitXРк (4)
булади.

  1. Агар Х узлуксиз тасодифий узгарувчи булиб f(x) -Ґ<х<Ґ даги зичлик функцияси булса, унда

jх(t)= (5)
булади.
Х тасодифий узгарувчининг характеристик функцияси jх(t), t=0 , jх(0)=1 ва |jх(t)|Ј1 барча -Ґх(t) t нинг
(-Ґ,Ґ) даги кийматлари учун текис узликсиз функция.
Агар Z, r-нчи тартибли моментга эга булса, яъни М|Х|r - мавжуд булса, унда jх(t), r-нчи тартибли хосилага эга ва
j(r)х(0)=2rM(Xr) (6)
булади.
Агар Х12,...,Хn -эркли тасодифий узгарувчилар булса унда
j (t)= j (t) j (t)...j (t) (7)
булади.
Яъни мавжуд ва f(x) Х нинг зичлик функцияси булса
f(x)= (8)
булади.
Мисоллар:
1. Х биномиал конуни билан таксимланган. Характеристик функцияси jх(t) топилсин
jх(t)=еit0(1-p)+ еit1p= 1-p+ еitp=1+p( еit-1) (9)

  1. Х бернулли конуни билан таксимланган jх(t)- характеристик функцияси топилсин.

Маълумки Рк=Р(Х=к)=Сkn рk(1-p)n-k , k=0,1,2,...,n
Унда jх(t)= eitkРк= eitk Ckn рк (1-p)n-k=
= Ckn (eit)k(1-p)n-k=(1-p+p eit)n=[1+p(eit-1)]n (10)
Бу натижага (7) формула, характеристик функциянинг хоссасидан фойдаланиб юзага келтириш мумкин эди. Сабаб Бернулли конуни билан таксимланган тасодифий узгарувчи n-та Бином конуни билан таксимланган тасодифий узгарувчиларнинг йигиндисидан иборатдир, яъни
Х=х12+...+хn (11)
Маълумки Бернулли конунида Х n-та эркли текширишда А ходисанинг юзага келиш сони, Бином конунида эса Хк -к-нчи текширишда А ни юзага келиш сонини белгилайди.
Шу сабабли (7) формулани эсласак
jх(t)= jх(t) jх(t)... jх(t)=[1+p(eit-1)]n булади.

  1. Х параметрли Пуассон конуни билан:

Р(Х=n)= , n=0,1,2,... таксимланган. jх(t) топилсин.

булади
jх(t)=е[l(eit-1)] (13)

  1. Х тасодифий узгарувчи (а,в) оралигида текис таксимланган. аЈхЈв учун Х нинг зичлик функцияси

f(x,y)= (14)
х-колган кийматларида f(x)=0, Х- характеристик функцияси jх(t)=

  1. Х -Ґ<х<Ґ ораликда N(0,1) параметрлар билан нормал таксимланган; яъни зичлик функцияси -Ґ<х<Ґ учун f(x)= га тенг. jх(t)-топилсин jх(t)=



-комплекс сохадаги интеграл булиб исботлаш мумкин у -га тенг булади. Унда
jх(t)= (15)
булади.

Назорат саволлари.



  1. Чебишев тенгсизлиги.

  2. Чебишев теоремаси.

  3. Марков теоремаси.

  4. Катта сонлар конуни ва унинг иктисодий ахамияти.

Таянч иборалар.
Чебишев тенгсизлиги, катта сонлар конуни, марказий лимит теоремаси, Боглик булмаган синашлар кетма-кетлиги, Бернулли схемаси, n талаб ва таклиф синашда А ходиса руй берган синашлар, А ходиса биринчи марта руй бериши учун зарур булган синашлар, локал ва интеграл теоремалар.
Асосий адабиёт.

  1. Êðåìåð Í.Ø. “Òåîðèÿ âåðîÿòíîñòåé è ìàòåìàòè÷åñêàÿ ñòàòèñòèêà”, Ìîñêâà, 2000, 2001, 2002.

  2. Òþðèí Þ.Í., Ìàêàðîâ À.À. Ñòàòèñòè÷åñêèé àíàëèç äàííûõ íà êîìïüþòåðå, 4-изд. Ì., Инфра-М., 2004.

  3. Êîëåìàåâ Â.À. Èâàíîâà.  à “Òåîðèÿ âåðîÿòíîñòåé è ìàòåìàòè÷åñêàÿ ñòàòèñòèêà”, Ì., Инфра-М., 1997.

  4. Алексакин С.В., Балдин А.В., Криницин В.В. и др. Прикладной статистический анализ данных (учебно – практическое пособие для вузов) книга 1,2. М.1998г.

  5. Фигурин В.А., Оболонкин В.В. «Теория вероятностей и математическая статистика», «Новое знание», Санкт-Петербург, 2003 й.

Šœøèì÷à àäàáè¸ò.

  1. Боровиков В. Статистика. Искусство анализа данных на компьютере: 2-е изд. (+СД). - СПб.: Питер, 2003. – 688 с..

  2. 2. Ивашев-Мусатов О. С. Теория вероятностей и математическая статистика. Учеб. пособ. 2-е изд. М.:ФИМА,2003.- 224с.

  3. Гмурман В.Е. Руководство к решению задач по теории вероятностей и математической статистики. 9-е изд. Стер.: Учебное пособие для студентов вузов. - М.: Высш. Школа, 2004. – 404 с.

Download 99,35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish