Кириш. Ички касалликлар пропедевтикаси фанининг ривожланиш тарихи. Ички касалликлар пропедевтикаси фани: мақсад ва вазифалари. Симптоматология, семиотика ва ташхис тўғрисида тушунча



Download 228 Kb.
Sana27.09.2022
Hajmi228 Kb.
#850372
Bog'liq
1leksiya

Кириш. Ички касалликлар пропедевтикаси фанининг ривожланиш тарихи. Ички касалликлар пропедевтикаси фани: мақсад ва вазифалари. Симптоматология, семиотика ва ташхис тўғрисида тушунча.

  • Ички касалликлар назарий ва амалий тиббиётнинг энг йирик тармокларидан бири бўлиб, организмни ички аъзолари касалликларини турли клиник формаларида аниқлашни, уларни келиб чиқиш сабабларини, патогенезини, профилактика чоралари ва даволаш усулларини ўрганади.
  • “Пропедевтика” сўзи грекча бўлиб, кириш ёки дастлабки ўқитиш маъносини англатади.
  • Ички касалликлар пропедевтикаси кафедрасини асосий мақсади талабаларни терапиянинг асосий курсига олиб кириш, терапия илмини асосларини ўргатишдир.
  • Ички касалликлар пропедевтикаси фани ҳақида тушунча.
  • 1.Талабаларни шифокорлик текшириш усулларига ўргатиш.
  • 2.Турли текшириш усулларини қўллаш натижасида аниқланадиган симптом ва синдромларни ўрганиш.
  • 3.Кузатиш натижалари асосида диагностик хулоса қилишга.
  • 4.Ички касалликларни нозологик формаларини уларни классик, типик вариантларида ўргатиш.
  • 5.Ички касалликларни даволашни асосий принципларини ўрганиш.
  • Ички касалликлар пропедевтикаси фанини вазифалари:
  • Касаллик белгилари тугрисидаги таълим семиотика (грекча-semion-белги) дейилади.
  • Семиотика 2 хил бўлади: умумий ва хусусий.
  • Симптоматология – касаллик симптомларини ўрганувчи фандир.
  • Симптом – касалликни алоҳида белгиларини акс эттиради. Масалан: жиғилдон қайнаши, кўнгил айниши, қусиш – булар ошқозон касаллигида кузатиладиган алоҳида симптомлардир.
  • Йутал, хансираш, нафас жараёнида кукрак кафасида огрик – булар нафас аъзолари касалликлари симптомларидир.
  • Семиотика ва симптоматология
  • ҳақида тушунча.
  • Синдром – бир-бири билан патогенетик боғлиқ бўлган симптомлар йигиндисидирдир. Масалан: диспептик синдром жиғилдон қайнаши, кўнгил айнаши, қусиш, кекириш каби симптомлардан ташкил топади.Уларни келиб чикиш сабаби – ошкозонни шикастланиши.
  • Синдромлар тури: 1)анатомик
  • 2)функционал
  • Органларни структур ўзгаришларига мос келувчи физик симптомлар йиғиндиси “анатомик синдром” дейилади. Масалан: ўпкада перкутор товушни бўғиқ бўлиши, бронхиал нафас, овоз дириллашини кучайиши, бронхофонияни кучайиши – ўпка тўқимасини зичлашишини “анатомик синдроми” бўлади.
  • Синдром нима?
  • Функционал симптомлар йигиндиси “физиологик” ёки функционал синдромни ташкил этади.(қонни захира ишқорийлигини камайиши, сийдикда аммиак миқдроини ошиши, альвеоляр ҳаво таркибидаги карбонат ангидридни парциал босимини пасайиши газсиз ацидозни функционал синдромини ташкил этади).
  • Синдром: содда (кичик)
  • мураккаб (катта)
  • Катта синдром патогенетик бир-бири билан боғлиқ бўлган ва бутун организмга тарқалган симптомлар йиғиндисидан иборат бўлади (буйракни диффуз касалликларида қўйидаги катта: азотемик, уремик, гипертоник синдромлар кузатилади.)
  • Синдром нима?
  • Диагноз (грекча - diagnosis- билмоқ)
  • бу - замонавий тиббиёт фани термини билан баён этилган, бемор ҳолати ва касалликни мохияти тўғрисида шифокорни қисқача хулосасидир.
  • ДИАГНОЗ ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА
  • 1. Характери ва таркиби бўйича:
  • -этиологик
  • -патогенетик
  • -назологик
  • -патологоанатомик
  • -анатомик
  • -патофизиологик
  • 2. Тузиш усули ва асослаши бўйича:
  • -тўғри диагноз
  • -дифференциал диагноз
  • -бемлрни “кузатиш йўли” билан куйиладиган диагноз
  • -“даволаш самараси” бўйича куйиладиган диагноз.
  • Диагноз турлари:
  • 3. Касалликни аниқлаш вақтига қараб:
  • -эрта диагноз
  • -кечиккан диагноз
  • -секцион диагноз
  • 4. Ишончлилик даражасига қараб:
  • -дастлабки диагноз
  • -тахминий диагноз
  • -якуний клиник диагноз
  • -сўроқ остидаги (аник булмаган) турлари фарқланади.
  • Диагноз турлари:
  • “Кўришни, эшитишни, хис этишни, ҳидлашни ўрган, хар доим эсингда тут, сен фақат тажриба орқалигина яхши шифокор бўлишинг мумкин”.
  • СЭР У.Ослер
  • ДИАГНОСТИКА ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА
  • Диагностика (грекча-diagnostikos-фарқлай билиш) бу, беморга адекват даво бериш мақсадида, беморни текшириш усулларини, врачни касаллик ва бемор ҳолатини аниқлаш бўйича кузатишлари, фикр юритишини ёритиб берувчи тиббиёт илмини бир бўлагидир.
  • Диагностик хатолар сабаблари:
  • -касалликка боғлиқ бўлган
  • -беморга боғлиқ бўлган
  • -врачга боғлиқ бўлган
  • -ташқи муҳит ва текшириш шарт-шароитига боғлиқ бўлган.
  • ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАХМАТ!

Download 228 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish