Компьютер тизимларининг турлари ва қурилиши. Компьютер тизимларининг турлари


Нишонга олиш тамойили. Маълумотлар аниқ манзилга



Download 235,6 Kb.
bet3/4
Sana16.04.2022
Hajmi235,6 Kb.
#556912
1   2   3   4
Bog'liq
2 Maъruza Компютер тизимларининг турлари ва қурилиши

4. Нишонга олиш тамойили. Маълумотлар аниқ манзилга
эга бўлган хотира ҳужайраларида сақланади. Манзилни билиш учун ДБК (дастурли бошкариш курулмаси )керакли маълумотларга исталган вақтда кира олади.1949 йилда инглиз тадқиқотчиси Морис Уилкес фон Neumann тамойилларини ўзида мужассамлаштирган биринчи компютерни қурди..
Ҳар қандай замонавий компьютернинг қалбида мунтазам равишда электр сигналларини ишлаб чиқарадиган соат генератори бўлиб, улар компьютер тизимининг барча қурилмаларини фаоллаштириш учун ишлатилади. Компьютер бошқаруви аслида қурилмалар ўртасида сигналларни тақсимлашни бошқариш учун зарурдир. Бундай назорат автоматик равишда амалга оширилиши мумкин (бу ҳолда, улар дастурий таъминот назорат ҳақида гапириш) ёки қўлда ташқи элементлари ёрдамида – тугмалари, калитлари, жемперлар, ва бошқалар. (эрта моделларда). Замонавий компьютерларда ташқи бошқарув асосан махсус аппарат-мантиқий интерфейслар ёрдамида автоматлаштирилади, унга бошқариш ва маълумотларни киритиш қурилмалари (клавиатура, сичқонча, жойстик ва бошқалар) уланади. Дастурий таъминотни бошқаришдан фарқли равишда бундай бошқариш интерфаол деб аталади.
Замонавий компютерларнинг турлари ва уларнинг таснифи
Компьютерни қўллаш принципига кўра суперкомпьютерлар, маинфрамалар, миникомпьютерлар, микрокомпютерлар, шахсий компьютерлар мавжуд бўлиб, улар ўз навбатида оммавий, бизнес, кўчма, кўнгилочар ва ишчи стансияларга бўлинади.
1. Суперкомпьютерлар ҳарбий, иқтисодиёт, космик тадқиқотлар, метеорология ва ҳоказоларда ноқулай вазифаларни ҳал қилиш учун мўлжалланган енг кучли компютерлардир. Бу жуда мураккаб ва қиммат машиналар. Энг яхши компьютер ишлаши ҳақида 100 минг. super-компьютердан заифроқ.
2. Маинфрамалар ёки йирик ҳисоблаш мажмуалари (БВC). Бундай компютерларнинг тахминий маълумотлари: 5 млн. operas / с гача тезлик; 8 МБ гача оператив хотира сиғими; 50 дан 200 м2 гача банд бўлган майдон;ХХИ аср бошларидаги mainframe 1 ёки 2 баландлиги 2 м ва ҳар бир оғирлиги 1 тонна бўлган жавонлар.
3. Миникомпютерлар-катта-кичиклиги, кам ишлаши ва таннархи билан фарқланади. Илгари улар кичик ташкилотларда нисбатан кичик вазифаларни ҳал қилиш учун ишлатилган. Уларнинг тахминий маълумотлари: секундига 1,5 млн.операцияни тезлаштириш (МИПС). Миникомпютерлар билан ишлашни ташкил етиш учун махсус ҳисоблаш маркази ҳам талаб қилинади, гарчи катта компютерлар учун кўп бўлмаса-банд қилинган майдон 30 м2 гача.
4. Ишчи стансиялар суперкомпютерларнинг кичик моделлари бўлиб, уларнинг ишлаши енг кучли компютерларникидан юқори. Енг тез-тез, бу битта-фойдаланувчи компютерлар бор. Ишчи стансиялар анимация студияларида, компютерли лойиҳалаш тизимларида ишлаб чиқишда қўлланилади.
5. Микро-компютер. Ушбу синфдаги компютерлар кўплаб корхоналар учун мавжуд. Компютер марказларини яратиш талаб қилинмайди, бир неча кишидан иборат кичик лаборатория етарли. Ҳисоблаш лабораториясининг дастурчилари сотиб олинган ёки махсус дастурий таъминотни амалга ошириш, унинг созлиги ва конфигурациясини бажариш, ишини бошқа дастурлар ва компютер қурилмалари билан мувофиқлаштириш билан шуғулланадилар.
6. Шахсий компютерлар (ПC, КОМПЮТЕР). Катта қобилиятлари билан улар маинфрамалар ва миникомпютерларни кўплаб фаолият соҳаларидан кўчирдилар. Ва, албатта, уларнинг имкониятлари катта: ишлаш - 1 миллиондан ортиқ опералар./с (соат частотаси 3600 Мгц дан ошиши мумкин); 1 ГБ оператив хотира ҳажми; қаттиқ диск ҳажми-300 ГБ.
7. Чунтак шахсий компютерлар (0.5-0.1 кг) - Пдаларнинг електрон ноутбуклари оддийроқ шаклда (улар фақат матн ёзиш ва ўқиш имконини беради). Бу компютерлар компютердан нафақат ҳажми, балки уларда ишлатиладиган маълумотлар формати компютерга мос келмаслиги билан ҳам фарқ қилади. Ўз операцион тизимларидан фойдаланадилар.
8. Смартфонлар (ақлли телефонлар) ни шартли равишда компютернинг алоҳида турига ажратиш мумкин, чунки улар катта истиқболга ега. Бу қурилмалар уяли телефонлар ва портатив шахсий компютерлар дурагайлар бор ([Object Window]). Масалан, машҳур коммуникаторлардан бирининг айрим хусусиятларини кўриб чиқамиз.
2.1. Замонавий компютерлар архитектураси 60-йилларнинг ўрталаридан бошлаб ҳисоблаш машиналарини яратишга ёндашув сезиларли даражада ўзгарди. Аппарат ва айрим математик қўллаб-қувватлаш воситаларини мустақил ишлаб чиқиш ўрнига аппарат ва дастурий воситалар комбинациясидан иборат тизим лойиҳаланди. Шу билан бирга, уларнинг ўзаро муносабати тушунчаси биринчи ўринга чиқди. Шундай қилиб, тубдан янги тушунча-компютер архитектураси мавжуд еди.Компютернинг архитектураси деганда мос келувчи масалалар синфларини ечишда компютернинг функсияларини белгиловчи аппарат ва дастурий таъминотни ташкил етишнинг умумий тамойиллари ва уларнинг характеристикалари мажмуи тушунилади.
Компютер архитектураси аппарат ва дастурий воситалар мажмуасини қуриш билан боғлиқ кенг кўламли муаммоларни қамраб олади ва кўплаб омилларни ҳисобга олади. Ушбу омиллар орасида енг муҳими: нарх, мақсад, функционаллик, фойдаланиш қулайлиги ва архитектуранинг асосий таркибий қисмларидан бири аппарат ҳисобланади. Компютер архитектурасининг асосий таркибий қисмларини 2-расмда кўрсатилган диаграмма кўринишида ифодалаш мумкин.

Download 235,6 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish