Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Хуш билиш назарияси узи нима?



Download 5,31 Mb.
bet25/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Хуш билиш назарияси узи нима?
Билиш назарияси орўали урганилаётган борлиўни муайян объекти туЁрисида ишончли ва хаўўоний маълумоòларга эга буламиз.
Барча тармоў фанларнинг услубий асоси сифатида билиш назарияси иўтисодий тахлилнинг хам мохияти, зарурийлиги ва натижасини аниўлаб беради.
Молиявий ва бошкарув тахлили – аник амалий фандир. Агар у билиш назариясига таяниб ривожланса, инсоннинг амалий фаолиятида иўтисодий самарадорлик ошади. Бу эса фаннинг амалий хаётда уз урнини топганидан далолат беради.
Молиявий ва бошкарув тахлили уз фаолиятида диалектиканинг асосий тамойилларига асосланади.
Улар ўуйидагилардан иборат:
- доимо харакат;
- узаро алоўа ва узаро боЁлиўлик;
- сабаб-оўибат;
- координация ва субкоординация;
- ўарама-ўаршилик;
- миўдор узгаришидан сифат узгариши;
- инкорни инкор ва шу кабилардир.
Тахлилнинг хусусияти, зарурийлиги ва ўимматли томони, у вокеа ходисаларни динамикасини урганади.
Бу жараёнда мазкур фан предмети тадўиў ўилиш мумкин булган объектив реаллик; предмет ва ходисалар у ёки бу томондан шу кабилар билан боЁлик булган холда, доимо харакатда, узгаришда деб урганилади.
Иўтисодий ходисаларни бир-бирига боЁлиўлигини, узаро харакатларини, алохида юзага чиўишини ва бошўа томонларини урганмасдан туриб, уларни тóзилиши, харакат ўонунлари, хусусиятларини урганиб булмайди. Бу эса муайян иўтисодий объектни белгиларга кура булакларга булиб, сунгра уларни умумийлигини таъминловчи жихатларини тахлил ёрдамида аниўлаб тегишли хулосалар олишда хамда улардан амалиётда фойдаланишда жуда мухимдир.
Инсон томонидан иўтисодий фаолиятдаги турли воўеалар кóзатилиб уларнинг натижалари туЁрисида маълумотлар олинади яъни фактлар тупланади.
Маълумки фанда воўеалар бевосита узи тахлил этилмайди, балки улар ўайд этилган фактлар буйича урганилади.
Эмперик билишлар буйича ўайд этилган фактлар фанга киради, ўайта ишланади ва саўланади. Лекин инсон томонидан ўайд этилган фактлар бир бутун воўеа ёки предметни урганиш учун етарли хисобланмайди. Бунинг учун урганилаётган объект муайян белгилар буйича гурухлар ва ёки булакларга ажратилиши зарур. Бóлардан маълум булмоўдаки аниў объект туЁрисида илмий фактлар туплаш, уларни тахлил ўилишдан бошланар экан. Айтилганлардан шу хулосага келиш мумкинки тахлил, жамият ёки табиатдаги воўеа ва ходисаларни урганиш услуби булиб юзага чиўади.
Бир бутун объектни фикран булакларга булиб урганиш тахлилда ута ахамиятли тадўиўот усули булиб хисобланади. Мазкур усул урганилаётган ходисани ички мохиятини очишда ва уни турли омилларга боЁликлигини аниўлашда жуда мухимдир. Бундай фикрлашда фалсафанинг абстракт усул-услубларидан кенг фойдаланилади.
Тахлилда бир бутун ходиса ёки предмет булакларга булиниб, унинг хар бир алохида томонлари урганилади. Лекин, бу билан урганилаЄтган объектни тула маънода тавсифлаб булмайди. Бунинг учун, объектни урганилаётган томонларини умумлаштириб, умумий жихатларни хосил ўилиш керак. Мазкур масала синтез усули билан амалга оширилади.
Умуман, ходиса ёки жараЄнлар урганилиб илмий хулосалар чиўаришда тахлил ва синтез усули биргаликда харакат ўилади. Мазкур тартиб объектнинг диалектик бирлигини таъминлайди. Бу билан тадўиў этилаётган предмет ёки ходисаларнинг диалектик бирлигини хар томонлама билиш мумкин.
Фактлар тахлилидан назарий синтезга утиш индукция ва дедукция методлари ёрдамида амалга оширилади.
Индукция – алохида фактлар билимидан умум билимларга (яъни ўонунлар ёки бошўа амалий ва зарурий алоўаларни акс эттирадиган) утиш усулидир.
Дедукция – фикрларни умумийликдан õусусийликка татбик этиш усулидир. Бунда, умумий таснифдаги ўонунлар, боЁликликлар хусусий таснифга утказилади.
Мазкур усуллар ёрдамида иўтисодий ходисаларни хам хусусий, хам умумий жихатлари урганилиб, тегишли хулосалар олиниб, амàлиётга татбиў этилади.
Юўорида куриб чиўилган билишнинг элементлари, усуллари (диалектика, анализ, синтез, индукция ва дедукция) иўтисодий-тахлил фанида хам иўтисодий воўеа ва жараёнларнинг урганишни асосини ташкил этади.
Молиявий ва бошкарув тахлили айтиб утилган умумий усуллар ва õусусий жихатлар билан биргаликда алохида фан сифатида юзага чиўиб, корхоналарни тадўиў ўилиш тизилмасига эга булади.

Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish