Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Молиявий ва бошкарув тахлили фанининг бир катор тамойиллари (принциплари) мавжуд булиб, булардан энг асосийлари куйидагилар хисобланади



Download 5,31 Mb.
bet27/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Молиявий ва бошкарув тахлили фанининг бир катор тамойиллари (принциплари) мавжуд булиб, булардан энг асосийлари куйидагилар хисобланади:

  • Мазмуннинг шаклдан устунлиги тамойили;

  • Ихтиªрийлик тамойили;

  • Бетарафлилик тамойили;

  • Ишончлилик тамойили;

  • Даврийлик тамойили;

  • Тизилмавийлик (системалашганлик) тамойили;

  • Таккосланувчанлик тамойили;

  • Аник бахолаш тамойили ва хакозолар.

Ґозирги шароитда мамлакат ижтимоий-иўтисодий тараўўиётини жадаллаштиришда, иўтисодиётдаги ноўулай йуналишларни тез бартараф этишда иўтисодиётни бошўаришни тубдан ўайта ислох ўилишни жадаллаштириш биринчи навбатдаги вазифадир. Молиявий ва бошкарув тахлилини такомиллаштиришнинг асосий йуналишлари иўтисодиётни бошўаришни ўайта ўуришнинг мохияти ва уни амалга ошириш тамойиллари билан бевосита белгиланади. Иўтисодиётни бошўаришни тубдан ўайта ўуришнинг мохияти – барча даражаларда асосан маъмурий рахбарлик усулларидан иўтисодий усулларга, манфаатлар орўали бошўаришга, бошўаришни кенг демократиялашга, инсон омилини бутун чоралар билан кучайтиришга утишдир. Ґозирги босўичда туб ислохотни амалга ошириш бозор иўтисодиёти афзалликларини мумкин ўадар тулароў руёбга чиўариш имконини берадиган яхлит, самарали ва эпчил бошўариш системасини вужудга келтиришни таўозо ўилади.
Хужалик фаолиятини муваффаўиятли бошўариш купгина таъсир этувчи омилларга, шартларга ва холатларга боЁлиў булади. Юўорида курсатиб утилганидек, корхоналар фаолиятини бошўаришда бошўарув функцияси асосий мавўеини эгаллайди, шу билан бирга тахлил хам. Ушбу функцияларнинг тулиў фаолияти ва даражаси куп жихатдан уларнинг услубиятига боЁлиўлиги билан, бундан ташўари бошўарув объектида фаннинг предметини уз ваўтида аниў тушуниши билан ажралиб туради.
Бизга маълумки, одатда хар ўандай фан уз предмети орўали объектив борлиўнинг ўайсидир томонлари ва ўисмларини тушуна олади. Айнан битта объектни турли хил фанлар узининг ихтисослик томонларидан Єки алоўаларидан келиб чиўиб турлича ўараши мумкин. Куриниб турганидек, хужалик фаолияти узининг мазмуни ва структураси жихатидан мураккаб объект эканлиги билан ажралиб туради.
Шу сабабли корхоналарнинг хужалик фаолиятини купгина иўтисодий фанлар хамда бошўа фанлар урганиши мумкин.
Ґар бир фан жамият, табиат ва идроклаш, тараўўиёт хаўида маълум бир билим беради. Бундай билим беришда ёки урганишда табиат ва жамиятни ривожлантиришдаги умумий ўонуниятларига, тамойилларига амал ўилади.

Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish