Курилишда илмий-техник вазифаларни ечиш усуллари


УСУЛ - ЁНДОШУВ, УСЛУБ, ВОСИТА, ХАРАКАТ дан фарқли равишда



Download 0,86 Mb.
bet4/16
Sana16.03.2022
Hajmi0,86 Mb.
#496061
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
КИТВЕУ. М-3

УСУЛ - ЁНДОШУВ, УСЛУБ, ВОСИТА, ХАРАКАТ дан фарқли равишда
Усул ва Ёндошув
Ёндашув (усул билан таққослаганда) тадқиқотнинг стратегик йўналишини амалга оширади ва билишнинг бевосита воситаси эмас.
Ёндашувнинг асосий қисмини назарий тезислар, тушунчалар, тамойиллар ташкил этади. Умумий илмий ёндашувлар (тизимли, тузилмали, функционал, ахборот, моделли, эҳтимоллилик ва бошқалар) умумий илмий категориялар асосида шаклланади. Ёндашув аниқроқ услубий рецептлар учун концептуал асосдир.
Усул ва Услуб
Усул (услуб билан таққослаганда) кенгроқ қамровга эга бўлган ва услубийлик белгилари билан таъминланмаган тушунчадир.
Услуб юқори ихтисослашуви билан ажралиб туради, унинг функционал имкониятлари аниқ белгиланган,
- уларнинг аниқлиги, самарадорлиги, қулайлиги бўйича илмий билимларнинг усулларига нисбатан қатъий талаблар қўйилади.
Усул илмий асосланган қатъий тизимига эга эмас ва кўпинча онгли равишда эмас, балки ўз-ўзидан қўлланилади.
Усул ва Харакат
Харакат - ҳар қандай одатий ҳаракатлар (масалан, мантиқий таҳлил бу объектни қисмларга ажратиш техникаси).
Усул - маълум бир усулга бўйсундирилган мантиқий операциялар тўплами.
Усул тадқиқот қоидалари сифатида илмий принциплар шаклида ифодаланади.
Харакат, қоида тариқасида, таниқли ақлий операцияларни такрорий қайтариш асосида ишлаб чиқилган.
УСУЛ ва БИЛИШ ВОСИТАЛАРИ
Усул билиш воситалари тоифасига киради,
Фақат билиш воситалари сифатида аниқланмайди:
- Бундай таъриф усул мохиятини англатмайди.
- хар қандай билиш воситаси усул бўлавермайди.
  • Билиш восита сифатида техник комплекслар ва асбоблар (қурилмалар), рамзий воситалар (табиий ва сунъий тиллар), моделлаштиришда тадқиқот объекти ўрнини босадиган моддий тизимлар ва бошқалар ишлайди.
  • Тушунчалар, қонуниятлар, принциплар, методологик ёндашувлар, усуллар ва бошқа шакллар идрокнинг мантиқий, концептуал методологи воситаси сифатида ишлайди.
  • Восита тушунчаси — кенг кўламда (предмет, инструмент, асбоблар, инсоннинг малакаси ва қобилиятлари, шунингдек тадқиқот фаолияти усуллари ва харакатлари, яъни ишлатиладиган ва тадқиқот мақсадини амалга оширишга барча нарсалар).


Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish