Курс иши мавзу: иншоотлар чўкиши ва горизонтал силжишини геодезик усуллар билан кузатиш



Download 2,02 Mb.
bet12/12
Sana03.12.2022
Hajmi2,02 Mb.
#877823
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
Курс иши 4-курс

Burchak №

α0

δ

Burchak №

α0

δ

1+2

93

-0,11

5

41

2,42

4

40

2,51

6+7

91

-0,04

9+10

91

-0,04

16

40

2,51

12

39

2,60

13+14

91

-0,04

1+2+4+5-6-7+9+10-11-14-15+16+ω4=0,03


ёки АВEF геодезик тўртбурчакда тўртбурчак шарти




ABEF to`rtburchak shartli tenglamasi




7- жадвал



Burchak №

α0

δ

Burchak №

α0

δ

3+4

85

0,18

6

43

2,26

7

48

1,90

5+8

90

0,00

5

41

2,42

3

45

2,11




FECD to`rtburchak shartli tenglamasi



8- жадвал


8- жадвал.







Burchak №

α0

δ

Burchak №

α0

δ

1

2

3

4

40

6

9+10

91

-0,04

16

40

2,51

15

50

1,77

13+14

91

-0,04



EF аниқланувчи томон вазн функцияси.

9- жадвал.

Burchak №

α0

δ

Burchak №

α0

δ

1+2

93

-0,11

5

41

2,42

4

40

2,51

6+7

91

-0,04

11

50

1,77

16

40

2,51

SHARTLI TENGLAMALARNING O`ZGARTIRILGAN KOEFFITSIENTLARINI HISOBLASH.

10-jadval




Ikkinchi guruh shartli tenglamalarining koeffisientlari

1

2

3

4

5

6

7

8

1




-0,07




-0,07

2

1,00



-0,07




-0,07

3

1,00




-2,53




4




-1,83

1,53



-1,83



2,00



-1,977

-0,992



-1,977

∑/4

-0,50



0,494

0,248



0,494

5

1,00



1,59

0,07




6

1,00



-0,45

-2,69




7




-0,45

2,51




8





-0,30






2,00



0,692

-0,408




∑/4

-0,50



-0,173

0,102




9




0,04


-2,39



10


1,00


0,04


0,04



11


1,00


-1,65


1,65


-1,65

12








2,60




2,00


-1,572


-0,704


0,955

∑/4


-0,50


0,393


0,176


-0,239

13


1,00




2,26



14


1,00


-0,22


-0,22



15




-0,22


1,48



16




1,59








2,00


1,144


3,520



∑/4


-0,50


-0,286


-0,880



17







-1,69


18



1,00

2,69



0,07


19



1,00

-0,81



-1,71


20




-0,30









2,00

1,591



-3,325


∑/4



-0,50

-0,398



0,831


21



1,00

-0,81



-1,22


22



1,00




-0,41


23




-2,51



2,10


24




-0,30









2,00

-3,613



0,475


∑/4



-0,50

0,903



-0,119


10-jadval davomi

O`zgartirilgan koeffisientlar

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII



-0,50



0,421

0,248



0,421

0,590

0,50



0,421

0,248



0,421

1,590

0,50



0,494

-2,279



0,494

-0,790

-0,50



-1,336

1,782



-1,336

-1,389










0,50



1,414

0,176



1,414

3,503

0,50



-0,620

-2,593



-0,620

-3,334

-0,50



-0,620

2,611



-0,620

0,870

-0,50



-0,173

-0,194



-0,173

-1,040











-0,50


0,430


-2,209


-0,239

-2,519


0,50


0,430


0,213


-0,239

0,904


0,50


-1,252


1,821


-1,884

-0,815


-0,50


0,393


0,176


2,361

2,430











0,50


-0,286


1,378



1,592


0,50


-0,507


-1,101



-1,109


-0,50


-0,507


0,604



-0,404


-0,50


1,301


-0,880



-0,079












-0,50

-0,398



-0,862


-1,760



0,50

2,297



0,905


3,702



0,50

-1,206



-0,874


-1,580



-0,50

-0,694



0,831


-0,362












0,50

0,095



-1,334


-0,739



0,50

0,903



-0,528


0,875



-0,50

-1,606



1,981


-0,125



-0,50

0,607



-0,119


-0,011

11- jadval


A1]

A2]

A3]

A4]

A5]

A6]

A7]

A8]

S]

[A1

2,00

0,00

0,00

1,71

-4,45

0,00

0,00

1,71

0,97

[A2


2,00

0,00

-1,62

0,00

2,31

0,00

-2,12

0,57

[A3



2,00

2,09

0,00

0,00

-1,83

0,00

2,26

[A4




20,70

-3,03

-4,35

-0,96

8,26

20,63

[A5





22,10

0,00

0,00

-3,03

19,07

[A6






12,52

0,00

7,94

20,46

[A7







9,01

0,00

9,01

[A8








14,42

14,42

[S









87,40

Ҳар бир бурчак учун логарифмнинг 6-ҳади ўзгаришини ҳисоблаб, мўътадил тенгламалар тузилади. Уларни ечиб, тескари вазн аниқланади. Сўнгра



ифодадан баҳоланаётган томоннинг ўрта квадратик хатоси ва нисбий хато ҳисобланади.


ХУЛОСА
Хулоса қилиб шуни айтишимиз мумкинки маскур курс ишида, иншоотларнинг замини ва пойдеворининг чўкиши, силжиши ва оғишини аниқлаш махсус қўлланма ва тавсияномалар асосида ишлар бажарилди.
Иншоотларнинг шу жумладан, меъморчилик обидаларининг чўкишини ва силжишини геодезик усуллар билан кузатилиб келинмоқда. Олинган натижалар қурилиш сифатини яхшилаш учун, агар иншоот меъморлик обидаси бўлса, унда таъмирлаш ишларини бажариш учун хизмат қилмоқда.
Умумий сабабларга қуйидагилар киради:
Пойдевор қуриладиган заминнинг эгилувчан ва пластик ўзгаришларга қаршилик кўрсатиш қобилияти, заминнинг геологик нуқтаи назардан ҳар хил тузилиши, ер қатламининг совуқ таъсирида кўтарилиб, иссиқдан эриши, ҳароратнинг ўзгариши, ер ости сув сатҳининг ўзгариши ва ҳ.к.
Хусусий сабабларга эса иншоот қурилган жойнинг нетекислиги, геологик ва гидрогеологик қидирув ишларининг нотўғри бажарилганлиги, ер остида олиб бориладиган кон-қазиш ишлари натижасида ернинг устки қисми бўшашиб қолиши, қурилаётган иншоот атрофида бошқа йирик ва салмоқли иншоот қурилганда, иншоот нишабли жойда қурилганда, пойдевор ўлчамлари нотўғри ҳисобланганда, олдин қурилган иншоотнинг устига яна бошқа қават қурилганда ва хар хил катта машиналарнинг ишлаши, ер тебранишидан ҳосил бўладиган чўкиш ва силжишлар киради.
Геодезик ўлчаш ишлари аниқлиги бўйича уч даражали нивелирлашга бўлинади. Икки маротаба бажариладиган нивелирлаш ишларининг натижалари 1 - даражали нивелирлаш учун 1 мм дан, 2 – даражали нивелирлаш учун 2мм дан ва 3 - даражали нивелирлаш учун 5мм дан ошмаслиги керак.
Биринчи даражали нивелирлаш тоғ жинслари устида қурилган иншоотларни текширишда, иккинчи даражали нивелирлаш эса баъзи бир сабабларга кўра сиқилган замин устида қурилган иншоотларни текширишда ва учинчи даражали нивелирлаш эса кўтармалар, чўкиндилар устига қурилган иншоотларни текширишда қўлланилади.
Агар иншоотнинг чўкиши, бутун кузатишлар давомида 50-100 мм деб олинса, биргина ўлчаш аниқлиги соз грунт замин устида барпо этлган пойдеворнинг чўкишини аниқлаш учун 10мм, қумли тупроқ учун 0,5 мм, агар чўкиш 150-250мм деб қабул қилинса, бу рақамлар мос равишда 2-3 мм ни ва 1,0 мм ни, ниҳоят 300мм деб олинганда, 4 ва 2мм ни ташкил этади. Чўкиш даражаси маълум аниқликда ўлчанади.


АДАБИЁТЛАР



Н. Нишанбаев,
Б.Назаров «Геодезия, картография ва кадастр» бакалавриат йўналиши 4-курс талабалари учун “Инженерлик геодезияси” фанидан курс ишини бажариш учун усулубий кўрсатма. Тошкент-2014 й.


В.Д. Большаков., И.Ю.Васютинский., Е.Б.Клюшин и др. Методў и приборў вўсокоточнўх геодезических измерений в строительстве . М. «Недра» 1976.
Нишонбоев Н.М. Амалий геодезия. Мақбул усулларда ечиладиган геодезик масалалар (Оптимальнўе методў решения геодезических задач). Ўқув қўлланма Т."Ўқитувчи" 1992.
Нишонбоев Н.М. Магрупов Ю.Д., Сапаров А.С. ва бошк. Методические рекомендации по определению причин потери эксплуатационной надежности зданий и сооружений Т. “Фан” 2 2002
Хедли Дж. Нелинейное и динамическое программирование. Москва. Мир, 1967.
Нишонбоев Н.М. Амалий геодезия. Меъморлик обидаларини таъмирлашда бажариладиган геодезик ишлар (Геодезические работў при реставрации архитектурнўх пямятников) . Ўқув қўлланма, Т "Ўқитувчи" 1992.
Пискунов М.Е. Методика геодезических наблюдений за деформациями сооружений. Москва «Недра» 1980.


Download 2,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish