Курс иши мавзу: иншоотлар чўкиши ва горизонтал силжишини геодезик усуллар билан кузатиш


-БОБ. Бино ва Иншоотлар пойдевори ва фундаментини вертикал силжишини ўлчаш усуллари



Download 2,02 Mb.
bet5/12
Sana03.12.2022
Hajmi2,02 Mb.
#877823
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Курс иши 4-курс

2-БОБ. Бино ва Иншоотлар пойдевори ва фундаментини вертикал силжишини ўлчаш усуллари
2.1. Иншоотлар пойдевори ва фундаментларини вертикал силжишини ўлчаш.
а) Геометрик нивелирлаш усули.
б)Тригонометрик нивелирлаш усули.
в) Гидростатик нивелирлаш усули.
г)Фотограмметрик усул.
а) Геометрик нивелирлаш усули.
Баландликни сув тўсиғидан узатишнинг иккиланган нивелирлаш усули кенг тарқалган. Иккила қирғоқда тахминан бир хил баландликда реперлар ( 1- реп ва 2-реп.) маҳкамланади ва улардан 10 – 20 м масофада нивелир учун J1 ва J2 станциялар танланади (86 – расм). Шу билан бирга масофалар тенглиги сақланиши керак,
d
Нивелирни J1 нуқтага ўрнатиб, яқиндаги орқа рейкадан К1 саноқ олинади, кейин 2 – реперга ўрнатилган узоқдаги рейкадан Р1 саноқ олинади.

1-расм
Кейин нивелир иккинчи қирғоққа ўтказилади ва J2 станцияга ўрнатилади. Аввалги фокус масофани ўзгартирмаган ҳолда узоқдаги рейкадан К2 саноқ олинади ва кейин яқиндаги рейкадан Р2 саноқ олинади. Шу билан битта приём тугайди. Бундай приёмлар дарё энига ва нисбий баландликни топиш аниқлигига қўйиладиган талабга боғлиқ ҳолда бир неча бор бажарилади.
Иккиланган нивелирлаш усулида олдинги ва орқадаги рейкаларгача бўлган масофалар тенглиги сақланмаганлиги учун олинган нисбий баландликка Ернинг эгрилиги кучли таъсир қилади. Биринчи навбатда бу хатолик узоқдаги рейка саноқларига кучли таъсир этади.
Биринчи ярим приёмдан олинган нисбий баландлик,
h1 =K1 – P1 . (a)
Нивелир дарёнинг бошқа қирғоғига ўрнатилгандаги нисбий баландлик қуйидагича ҳисобланади:
h2 = K2 – P2 . (б)
Агарда биринчи ва иккинчи кузатишларда адилак ва визир ўқлари орасидаги бурчак ўзгармаса (i1 = i2), ҳамда рефракция таъсири ўз қийматини сақлаб қолса ( r1 = r2 ), у ҳолда ўртача нисбий баландлик бу хатоликлардан озод бўлади. 1- репер ва 2 – репер орасидаги ўртача нисбий баландик қуйидагича ифодаланади:
h = (h1  h2) / 2.



Download 2,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish