Лаборатория ишлари 1-лаборатория иши


Материалларни статик юклама билан ч



Download 8,86 Mb.
bet4/51
Sana24.02.2022
Hajmi8,86 Mb.
#235761
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   51
Bog'liq
Tajribamaterialshunoslik

Материалларни статик юклама билан чўзилишга синаш (ГОСТ 1497-84) Фойдаланиладиган намуналар, ускуна, мослама ва ўлчов асбоблари


Намуналарни тайёрлаш. Синаладиган материалнинг кўндаланг кесим юзига кўра улардан ГОСТ талабига кўра цилиндрик ёки ясси намуналар тайёрланади. 2 ва 3 жадвалларда фойдаланиладиган намуналарга мисоллар келтирилган.
Лабораторияда намуналарни 5 т гача юклама берадиган УММ—5 маркали универсал синов машинасида синалади. Мослама сифатида сферик юзали пластинкалардан, зарурий ўлчамларни ўлчашда штангенциркулдан, синилма юзасини катталаштириб кўришда лупадан, шунингдек, намунада хисоблаш узунлиги (l0) ни белгилашда кернер ва болғачадан фойдаланилади.



1-расм.


1-расмда УММ – 5 маркали машинанинг умумий кўриниши ва кинематик схемаси (δ) келтирилган. Унинг станинаси 1 га иккита колонна 2, уларга устки қўзғалмас 12 ва пастки қўзғалувчи траверслар 11, траверсларга эса намуна ўрнатиладиганқисқичлар 5 ўрнатилган. Машинани юргизиш учун ШИТ-3даги юргизиш тугмачаси босилади. Бунда электр двигатели 7 ҳаракатга келиб, ундан харакат тезликлар қутиси 8, червякли узатма9 орқали гайкали винт 10га узатилади. Винт 10 нинг пастга юришида унга бириктирилган қўзғалувчи траверса 11 ҳам пастда юради. Қўзғалмас траверса 12 билан посанги тош 13, мой амортизатори 14 ва ричаглар системаси 15 боғланган. Агар қўзғалувчи траверса пастга юргизилса, намунага юклама қўйила боради. Бунда маятник 4 чапга кўтарилиб, у сурилувчи рейка 20 ни чапга суради. У эса ўз навбатида иш стрелкаси 17 билан бир ўққа ўрнатилган шестерня 16 ни ўнгга айлантиради. Иш стрелкаси эса ўзи билан назорат стрелкаси 18 ни етаклайди.


Синовда мутаносиблик, эластиклик, оқувчанлик ва мустахкамлик деформацияловчи кучлари мт, Рэл, Р0 ва қийматларини эса динамометр циферблатида назорат стрелкаси кўрсатади.
2-расмда кам углеродли пўлат намуналарни чўзишга синашда олинган деформацияланиш диаграммаси келтирилган. Ундан кўрина­дики, намунага қўйилган юклама ортган сари, намуна а нуқтали қийматгача мутаносиб равишда узая боради. Юклама билан деформация орасидаги мутаносиб узайиш сақланадиган участкадаги юклама мт) мутаносиб узайишининг чегара юкламаси дейилади. Юклама бу қийматдан ортса, мутаносиб узайиш бузилади. Синовда намунага қўйилган юклама b нуқтали қийматга етгандаги юклама эл) эластик узайишнинг чегара юкламаси дейилади. Бу юкламада турли металл намуналарнинг хисобий узунлиги (l0) га нисбатан 0,005 — 0,05% оралиғида қолдиқ деформация беради. Агар намунанинг мутаносиб ва эластик деформацияловчи юкламаларини намунанинг синовдан аввалги кўндаланг кесим юзи (F0) га бўлинса, материалнинг мутано­сиблик ва эластиклик чегара кучланишлари аниқланади:

2-Расм. Кам углеродли пўлатдан тайёрланган намунани синовда деформацияланиш диаграммаси.

Агар намунага қўйилаётган юклама эластик деформацияловчи юкламадан тортиб, с нуқтали юкламага етганда, юклама деярли ортмасада намуна узая боради. Бу участка оқувчанлик чегараси дейила­ди. Бунда колдиқ деформация қиймати намунанинг синовгача ҳисобий узунлиги (l0) нинг 0,2 % ига тўғри келади. Агар намунага қўйилган юклама (Р0) ни унинг кўндаланг кесим юзи (F0) га бўлинса, оқувчанлик чегарасидаги кучланиш аниқланади:


Download 8,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish